Bedžet Pacoli – idealni pomiritelj?

Ocene o političkim akterima na Kosovu razlikuju se od medija do medija, ali veliki broj medija u Srbiji i dalje nazive kosovskih institucija stavlja pod navodnike, koalicija PAN se naziva ratnom koalicijom, a nisu retki ni naslovi kako je zločinac Ramuš Haradinaj budući kosovski premijer. Zanimljivo je, ipak, bar u trenutku pisanja ovog teksta, da ima relativno malo reakcija političkih partija kako vlasti i opozicije na rasplet tromesečne političke krize na Kosovu. Štampa beleži saopštenje Pokreta slobodnih građana, koji ocenjuje kako je „vlast u Srbiji donela još jednu nerazumnu i teško objašnjivu odluku da Srpska lista, koja je u suštini kosovski SNS, uđe u Vladu sa ratnom koalicijom čiji će premijer biti Ramuš Haradinaj“. Pokret Dveri je takođe ocenio kako „Vučić priznaje nezavisno Kosovo ulaskom u vladu sa ratnim zločincem Haradinajem“.

Blokirano „Samoopredeljenje“

Trenutno rešenje političke krize na Kosovu politički analitičar Dušan Janjić vidi kao racionalan potez u pokušaju da se pronađe rešenje koje ne bi uključivalo Samoopredeljenje. Taj pokret Janjić ocenjuje kao populistički i etno-nacionalistički, i to je, prema njegovim rečima, „rak rana sadašnje političke scene na Kosovu. A oni taj politički prodor prave na osnovu činjenice da Tači, Haradinaj i ostali nisu uspeli da obezbede kako međunarodno tako i priznanje Kosova od strane Srbije“.

Uticaj Beograda na političku scenu Kosova nije zanemarljiv, skreće pažnju Janjić, jer je i Beograd vodio jednu nacionalističku i populističku politiku, što je samo zatezalo odnose i na Kosovu. S druge strane, Janjić ocenjuje i kako je formiranje Srpske liste bilo pogrešan taktičko-politički potez, jer je ona „od poželjnog motivacionog faktora za izlazak Srba na izbore postala jedan parapartijski i ekonomsko-kriminalni lobi, i kao takva još dobila i monopol na politički život među Srbima. To se sve zajedno pretvorilo u jednu opštu trgovinu infrastrukturnim projektima, novcem i energentima“.

Ključni čovek

Veliku pažnju u srpskoj javnosti dobio je i lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli. Osim ukazivanja na veliko lično bogatstvo i njegovu živopisnu biografiju, ukazuje se i na njegove poslovne veze u Srbiji, ali i u Rusiji, i tu se traži neka zajednička spona sa političarima u Srbiji. Direktor Radio Beograda i dugogodišnji izveštač sa Kosova Milivoje Mihajlović smatra da su to pre svega poslovne i lične veze iz prošlosti, i da jednostavno ne veruje da on ima neke bliske veze sa sadašnjom garniturom političara u Beogradu. „Videćemo kako će se Pacoli ponašati u budućnosti, ali ono što bi trebalo istaći je da on do sada nije povukao nijedan ozbiljan potez koji bi bio na štetu srpske zajednice na Kosovu“, kaže Mihajlović.

Reč je o biznismenu koji je pripadao nekadašnjoj Jugoslaviji i imao podršku tadašnjih političkih struktura, i kao takav predstavlja možda idealnu osobu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ocenjuje Dušan Janjić. „Mislim da on ima i dosta ličnih ideja kako da se unapredi ekonomska saradnja Srbije i Kosova, što bi bacilo neko pozitivnije svetlo na proces normalizacije. A populistički deo spektra mu ne može nešto bitno zameriti, jer je podržavao nezavisnost Kosova“.

Tokom trajanja političke krize na Kosovu, odatle su stizale ocene kako je sudbina kosovskih institucija sada u rukama Aleksandra Vučića. Milivoje Mihajlović primećuje kako Vučić pokušava da se nametne kao regionalni lider kada je u pitanju proces pomirenja, i smatra da je to dobar put. „Ti koraci su, posebno kada je u pitanju Briselski dijalog, radikalno promenili stvari. Vučić će u tom smislu imati uspeha ukoliko bude uspeo da na dnevnom nivou ima kontakt sa Prištinom, i da se problemi rešavaju odmah, bez čekanja. Mislim da je i veoma važno što Vučić želi neko trajno pomirenje zbog budućnosti“.

Amerika ili Nemačka?

Dušan Janjić, međutim, navodi kako bi se kao negativan uticaj Beograda moglo posmatrati to što o svemu odlučuje jedan čovek. „U takvoj situaciji je moguće da se za sve probleme okrive Srbija i Vučić, i da budu krivi i za ono što su napravili i ono što nisu napravili. A to su forsirale pojedine zemlje Evropske unije, i sada će se i sam Vučić naći pod jednim neverovatnim pritiskom. To je tražio, to je dobio, sada ćemo videti kolika je cena svega toga“. Janjić skreće pažnju i na jedan važan detalj, a to je da se „Vučić na Kosovu, bez obzira koliko je to tačno, vidi kao neko ko ima grčevitu podršku Berlina. To je na kosovskoj sceni takođe ograničavajući faktor, jer mu pravi blokadu kod onih koji smatraju da se američki interesi moraju braniti sužavanjem nemačkog uticaja“.