Ogromna greška
Brutalno ubistvo poslanice laburista, Džo Koks samo je dno u odvratnoj borbi oko Bregzita. Čak iako je tanka veza između smrti mlade političarke i njenog zalaganja za ostanak u Evropskoj uniji, stalne poruke pune mržnje protiv zagovornika EU – koje su pothranjivale kampanje za izlazak iz Unije – izgleda da podstiču osobe s psihičkim smetnjama. Jer, parole deluju na njih kao dozvola da ubiju one prema kojim je mržnja usmerena.
Ovo ubistvo je novi korak u kompleksnom spletu argumenata i emocija, koji zamagljuje pogled na to o čemu se zapravo konkretno radi. Da li će Velika Britanija izaći ili ostati u EU pogađa sve nas. Izlazak bi mogao da dâ zamah nacionalizmu i autoritarnim vođama i tako podrije naš politički fundament. To bi mogla da bude jedna od najvećih grešaka u novijoj istoriji.
Populistički otrov
Zagovornici kampanje za izlazak iz EU poput Najdžela Faraža, britanski su odgovor na desničarske populiste u drugim evropskim zemljama. Faraž je ono što je Marin Lepen u Francuskoj: političar koji osuđuje sistem koji istovremeno koristi kako bi došao do što više moći. No, slika je mnogo slojevitija. Jer, tu spadaju i besramni karijeristi kao Boris Džonson, koji merka mesto nesrećnog Dejvida Kamerona i uz to možda njegovu sopstvenu konzervativnu partiju pusti da tresne o pod. Onda, tu je još i Majkl Gouv iz antievropskog partijskog krila koga tema Bregzit toliko opčinjava kao izviđače njihova nova avantura.
Ono što povezuje te različite partnere u savezu jeste zajednička poruka: skoči jednostavno u nepoznato i dođi u bolju budućnost. Njihov glavni slogan je – „Preuzmi kontrolu“. Oni tako hvale iluziju koja deluje atraktivno posebno za one koji se vide kao gubitnici globalizacije. Njih je lako dovesti u tu poziciju s obzirom na to da neprijateljski nastrojena štampa već decenijama Brisel predstavlja kao bastion zla. Ta poruka deluje na birače kako na ekonomski zapuštenom severu, tako i u oronulim priobalnim gradovima. Jer, svako ko je izgubio posao i koga su društvene promene pregazile, sada vidi da je došao trenutak da se uzvrati.
Ne radi se o činjenicama
Kampanja za izlazak iz EU konstantno se služila pogrešnim statistikama i golim lažima. Majkl Glouv je lagao i o ekonomskoj prošlosti svoje sopstvene porodice, samo da bi dobio poene protiv Evrope. Ali, to svakako ne igra nikakvu ulogu jer u toj borbi nisu presudne činjenice, već emocije. Ljudi žele da osete da sa njihovi stavovi priznaju, a ne da slušaju tuđe. Političke TV-debate to su jasno pokazale, jer su otišle u nekompetentno političko klevetanje.
Tako se racionalnim argumentima za EU malo toga da poravnati. Šef Engleske banke, ugledni akademici, šefovi vlada evropskih država i uticajni rukovodioci koncerna: svi oni savetuju britanskim biračima da ostanu u Uniji. Oni su preklinjali Britance, pokušavajući ih u to ubede. Za one koji podržavaju izlazak iz EU su svi oni zajedno pripadnici elite koja navodno ljudima pokušava da uskrati upravo to pravo na određivanje svoje sopstvene sudbine. Nakon eventualnog Bregzita život bi mogao da bude teži i nesigurniji. Ali, to se izgleda ne računa s obzirom na zavodljivi izlaz – jednom se kako treba osvetiti omraženom sistemu.
Pratite Britance obmanjivače naroda?
U ovom trenutku se ništa ne može učiniti kako bi se uticalo na promenu toka događaja. Jedni veruju da su pojedini zastali i zamislili se nakon smrti Džo Koks. U slučaju da se britanski birači ipak odluče da se oproste s Evropom, onda to neće pogoditi samo njihovu budućnost, već i budućnost svih nas. On njenog osnivanja, Evropska unija je pre svega bila snaga dobra. No, danas je postalo nepopularno to garantovati.
Sada ostaje samo nada. Nada da će oni koji imaju pravo glasa u samoj glasačkoj kabini ustuknuti pred tim destruktivnim korakom. To je nada da će urođeni zdrav ljudski razum kod Britanaca odoleti blještavim obećanjima modernih obmanjivača naroda. Niko još ne može da proceni kakve sve posledice bi mogao da ima Bregzit – a nadam se da to nećemo nikada morati ni da saznamo.