Istok EU u strahu zbog britanskog referenduma

Nakon proširenja EU ka istoku Evrope velika Britanija je bila jedna od prvih zemalja koja je svoje tržište rada otvorila radnicima iz novih zemalja članica. To je jedan od razloga zašto su tokom proteklih godina upravo iz tih zemalja ka "Ostrvu" otišli brojni akademski građani i stručnjaci. U 2014. godini neto-broj useljenika u Veliku Britaniju (broj useljenika umanjen za broj onih koji su se iselili) dostigao je 330.000. Većina ih je stigla iz Poljske. U Velikoj Britaniji trenutno živi milion Poljaka. Iz Bugarske i Rumunije je stiglo 200.000 ljudi. Pitanje je da li će i nakon mogućeg "Bregzita" državljanima zemalja EU biti dozvoljeno da se bez problema nastane u toj zemlji.

"Brinemo se da bi Bregzit mogao da donese ograničenja prava za radnike iz Poljske. Možda će od nekih od njih biti zatraženo da napuste tu zemlju", kaže Dariuš Rosati, član Evropskog parlamenta i bivši poljski šef diplomatije. On misli da se u Londonu već mogu čuti signali da bi to moglo biti tako.

Poslanik Evropskog parlamenta iz Bugarske Andrej Kovačev tvrdi da radnici i studenti iz zemalja EU koji se trenutno nalaze u Velikoj Britaniji nemaju čega da se plaše. Za one koji tek žele da krenu put "Ostrva", stvari stoje drugačije. To veruje i poslanik iz Grčke Militiadis Kirkos. To je u svakom slučaju loša vest za brojne Grke. Sve više građana te države traži posao u Velikoj Britaniji. Najmanje 41.000 njih se iselila od izbijanja krize 2010. godine. Osim toga, ovo je omiljena država koju za studiranje biraju mladi iz grčke srednje klase.

Velika Britanija kao omiljeni partner

Za Evropljane sa istoka kontinenta Britanija je mnogo više od omiljenog mesta za rad i studiranje - ona je i politički partner. Prvenstveno Poljska ima tradicionalno dobre odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom i ima sličnu predstavu o tome kako izgleda dinamična privreda. Ta predstava je drugačija od one koju imaju Francuska ili južnoevropske države, kaže Dariuš Rosati.

Da li je dobro razumevanje s Britancima povremeno u suprotnosti sa nemačko-poljskom saradnjom? Rosati tvrdi da se, za Poljake, ne radi o tome da se Nemačka zamijeni Velikom Britanijom. Poljskoj su obe ove države potrebne kao partneri.

Da britanski liberalni pogledi na privredu u doba kriza nailaze na odobravanje, potvrđuje i Dejvid Mekalister, evropski poslanik iz Nemačke škotskog porekla: "Britanci su uvek bili pouzdan partner kada je reč o poboljšanju konkurentnosti evropske privrede u svetu."

Ipak, nije sve u privredi. London ima posebnu ulogu kada je reč o sigurnosti, pa bi za istočnu Evropu Bregzit predstavljao bolan gubitak. Bez Velike Britanije bi evropska odbrambena politika bila što i evrozona bez Nemačke. Jedan od glavnih razloga za to je što Britanci imaju najveće izdatke za vojsku od svih zemalja EU.

"S obzirom na pretnje sa istoka, odnosno na nauračunljivu politiku Rusije, Bregzit bi veoma oslabio EU", napominje bivši poljski šef diplomatije Rosati.

Grčka kao sledeći kandidat za izlazak iz EU?

Važeći ugovori predviđaju da u slučaju napuštanja EU jedne zemlje postoji rok od najmanje dve godine u kojem taj proces mora da se reguliše novim sporazumima. Neželjena posledica bi bila da bi izlazak Velike Britanije mogao da probudi debatu o izlasku i u drugim zemljama "ukoliko evropsku politiku prepustimo populistima", navodi Andrej Kovačev. Da li bi se to moglo desiti u Grčkoj? Grci su već tokom protekle godine imali sporan referendum o evropskoj politici koji je raspisao premijer Cipras. "Verujem da je kod vlade u Atini u međuvremenu zavladao razum", kaže parlamentarac Kirkos. On veruje da pravi test za budućnost Evrope ne bi bila Grčka, nego Francuska ukoliko Marine Le Pen bude imala uspeha na predsedničkim izborima u toj zemlji koji se održavaju 2017.

Uz sve ove brige Dejvid Mekalister je ipak relativno opušten. On veruje da će na kraju ipak prevladati britanski "common sense" - zdrav razum. Na kraju krajeva, svi privredni argumenti govore u prilog tome da je Britaniji bolje u EU, nego van nje. A bez obzira na to kakav bio ishod referenduma 23. juna "moraćemo voditi temeljnu debatu o budućnosti Evrope", ukazuje Mekalister.