Odložite referendum!
Velika Britanija je šokirana. I više od toga. Mnogi Evropljani koji su se interesovali za britanski referendum, kao i mnogi Evropljani koji su odgovorni u Briselu, užasnuti su. Nameće se pitanje: je li sve to vredelo? Kako je moguće da politički spor oko kursa Velike Britanije odnese jednu žrtvu?
Izgleda da je kukavički ubica ubio iz mržnje. Tako to vidi i ožalošćeni suprug ubijene poslanice. Radi se o mržnji usmerenoj na političku klasu, na establišment, na jednu potpuno pogrešnu sliku EU. Nije ovo bilo samo podmuklo besmisleno ubistvo jedne majke, jednog političkog talenta. To je i napad na demokratiju u Velikoj Britaniji. Kako je moglo da dođe dotle?
Retkom tvrdoćom, neverovatnim svađama, lažima, lažnim brojkama, apsurdnim tvrdnjama i širenjem straha, obe strane su zatrovale političku klimu. Zagovornici „bregzita“ su govorili o Adolfu Hitleru, Sovjetskom Savezu i iznosili fantazije o invaziji i najezdi izbeglica kako bi uterali ljudima strah u kosti. Protivnici „bregzita“ su videli u opasnosti svetski mir i blagostanje u Evropi kao celini. I oni su širili strah, ali ni izdaleko tako drastično kao desnopopulističke „Leave“-kampanje. Demagog Najdžel Feridž iz Stranke za nezavisnost trebalo bi da se zapita da li je preterao.
Još dalje je otišla desnoekstremistička stranka „Britain First“, koja, prema informacijama sa sopstvene internet-prezentacije mrzi bele levičare i kritične novinare. Još nije jasno da li se ubica prilikom svog gnusnog čina pozivao na stranku „Britain First“, ali ima svedoka koji baš to tvrde. Jedan portparol stranke „Britain First“ dozvolio je sebi da porekne svaku vezu i napadne medije zbog njihovog izveštavanja.
U Velikoj Britaniji stranke i tabori u usijanoj referendumskoj borbi ne snose pravnu krivicu za zločine, ali ipak snose odgovornost. Odgovornost za agresivnu atmosferu koja je mogla da podstakne ubicu. Ujedinjeno Kraljevstvo je doživelo politička ubistva u sukobima sa severnoirskim teroristima. Ali, poslednji zločin nad nekim parlamentarcem izvršen je pre 26 godina.
I u Nemačkoj političko raspoloženje postaje agresivnije. Politički motivisano nasilje zdesna i sleva sve je prisutnije u sukobima oko izbegličke politike. I u Nemačkoj je bilo sličnih napada. Srećom, kandidat SPD za kancelara Okar Lafonten (1990), ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble (1990) i kandidatkinja za gradonačelnicu Kelna Henrijete reker (2015) su preživeli.
Za nedelju dana, birači u Velikoj Britaniji treba da odluče da li će napustiti Evropsku uniju ili ne. Da li je to sada još uopšte moguće? Zagovornici EU su prekinuli svoju kampanju na 24 sata. Protivnici su učinili isto. No, jedan dan primirja nije dovoljan: britanski referendum bi trebalo odložiti na nekoliko nedelja, kako bi se duhovi smirili, a strah i mržnja isterali iz predizborne kampanje. Sada bi trebalo da odstupe korak unazad i da se upitaju: kako je moglo da se ode toliko daleko? Želimo li zaista i dalje tako da postupamo? Velika Britanija bar to duguje Džo Koks i njenoj porodici.