Ograničeno „tržište džihadista“
13. septembar 2017.
DW: Sve više političara, poput Emanuela Makrona ili Borisa Džonsona, nastoje da posreduju između dve vlade u Libiji – jedne sa Fajis al-Sarajem, druge sa generalom Halifom Haftarom na čelu. Sada se i tzv. „Islamska država sve više širi u Libiji i tamo izvodi napade. Da li IS u ovom trenutku može da spreči približavanje dveju vlada?
Gido Štajnberg: Ne verujem da je takozvana „Islamska država“ u stanju da u ovom trenutku razmišlja o velikim političkim potezima. Nakon što je izgubila Sirt, ona je veoma oslabila i mora da se bori za opstanak – ne samo protiv različitih paravojnih formacija dveju vlada, već i protiv grupa bliskih Al-Kaidi. Zato su ovi „znakovi života“ koje ona daje, pokazatelj da ta organizacija na tom području iznova gradi svoje strukture i pokušava da postane bitan faktor. Ciljevi IS u ovom trenutku nisu previše ambiciozni.
Da li to znači da je IS napustila Libiju ili je uvek postojala u toj zemlji kroz neke vrste „ćelija spavača“?
Takozvana „Islamska država“ nije napustila Libiju. U decembru 2016. izgubila je Sirt. To je bilo njeno glavno uporište nakon što se u leto 2015. morala da se povuče iz Derne. I tada je bilo sasvim jasno da je organizacija pobeđena u gradu, ali da i dalje ima svoje članove u toj državi. Ipak, bilo je jasno da će se IS, nakon reorganizacije, ponovo da se pojavi – posebno u trenutku kada Libiji ne pođe za rukom da postane stabilnija i da izgradi svoje snage bezbednosti. Tu skoro da nema napretka.
Na šta se tačno misli pod pojmom „reorganizacija“?
Uočavamo jednu organizaciju snažno fokusiranu na područje Sirta, organizaciju koja je tamo kontrolisala grad. Čitavih pola godine bilo je nejasno u kojoj će se meri IS da se reorganizuje. Smatram da ona sada postaje aktivnija. Sada više nema strukture nalik državnim, već je to tipična teroristička organizacija „iz podzemlja“, istovremeno povezana sa Sirijom i Irakom.
U Siriji i Iraku „Islamska država“ nije uspela da zauzme gradove na obali. Koliko je područje Sirta na obali Libije za nju značajno?
Smatram da je „Islamska država“ igrom slučaja završila u Sirtu. Prisustvo u Libiji po pravilu podrazumeva prisustvo na obali, jer tamo se nalaze svi važniji gradovi. Godine 2013, kada je naziv takozvane „Islamske države“ još bio „ISIS“, postojao je veliki priliv Libijaca u Siriju. Reakcija „ISIS“ na to bila je prilično strateški osmišljena. Oni su naime poručili Libijcima: „Vratite se u Libiju, ukoliko tamo možete da izgradite ogranak“. To se nije dogodilo u Sirtu, već u Derni, jer taj grad je još od devedesetih bio najznačajnije uporište džihadista. Upravo zato su se oni etabilirali u Derni. U Sirtu je situacija nešto drugačija, jer to je rodni grad Muamera el Gadafija. I tamo – iako manje jasno – uočavamo vezu starog režima i novih džihadista.
Kolika je danas opasnost od radikalizacije u Libiji?
Poslednjih godina može se videti da su džihadisti prisutni tamo gde su zemlje oslabljene ili razorene – bez obzira na potencijal radikalizacije. Mislim je najveći razlog – politički vakuum u zemlji, kao i sukobi ostalih aktera. Radikalni potencijal u Libiji nije veći od potencijala u drugim arapskim zemljama. Ipak, veća je mogućnost delovanja nasilnih grupa svih vrsta. Od toga profitiraju, kako takozvana „Islamska država“, tako i ostale paravojne formacije.
Da li u stvari jedna od dve vlade profitira od ponovnog jačanja IS u Libiji?
Da. To im, ako ništa drugo, služi kao argument. Vidimo da terorizam u čitavom regionu – bilo pravi ili imaginarni terorizam, poput onoga Muslimanske braće – služi kao kec u rukavu da bi se predstavili kao neko ko ima moć. Tako je sa Asadom u Siriji, Sisijem u Egiptu, a u Libiji sa Haftarom. On profitira od toga, jer se mnogi Libijci pitaju koja vlada ima moć – upravo u ovakvoj situaciji, ako se IS ponovo pojavljuje, ako je Al-Kaida jaka, ako paravojne formacije nisu pod kontrolom. Sve su to odlični argumenti za nekoga poput Haftara, koji se i sam predstavlja kao neko ko ima uspešnu vojnu karijeru i viziju nekog ko ima moć.
U kojoj meri takozvana „Islamska država“ uopšte može ponovo da ojača u Libiji?
„Islamska država“ je u periodu 2015-2016. bila veoma jaka. Imala je više od 5.000 članova. To je zaista mnogo za zemlju u kojoj ne živi puno ljudi. Smatram da takozvana „Islamska država“ može da se vrati, ali da će joj biti teško da osvoji gradove. Oni su svesni opasnosti. Ukoliko bi IS pokušala da zauzme neku teritoriju, reagovale bi Haftarove snage, Amerikanci i Francuzi. Čak i prelazna vlada ima uticaj na neke paravojne snage suprotstavljene takozvanoj „Islamskoj državi“. Tu su pre svega snage koje se priklanjaju Al-Kaidi, i to je u Libiji interesantno. Tu može jasno da se vidi da IS, uprkos svojim snagama, nije više bila u stanju da se suprotstavi grupama orijentisanim ka Al-Kaidi. To je za nju na kraju krajeva mnogo veći problem nego potezi suprotstavljenih strana. Ono što bismo mogli da nazovemo „tržištem džihadista“, u Libiji je ograničeno. Takozvana „Islamska država“ konkuriše grupama odanim Al-Kaidi i to je problem IS u Libiji.
Gido Štajnberg je stručnjak za Bliski istok i terorizam Fondacije za nauku i politiku iz Berlina. Od 2002. do 2005. bio je referent za pitanja međunarodnog terorizma u uredu nemačkog kancelara.