Nova tačka usijanja
10. novembar 2017.
DW: Saudijski princ Bin Salman optužuje Teheran da stoji iza raketnog napada na Rijad proteklog vikenda. On to ocenjuje kao „čin rata“. Da li su to prvi okršaji u mogućem ratu koji preti da izbije između tih sukobljenih regionalnih sila?
Sebastijan Zons: To je zapravo više od okršaja. Spor između Irana i Saudijske Arabije se od 2011. godine, a posebno nakon nuklearnog dogovora 2015. sa Teheranom znatno intenzivirao. To se može uočiti u Jemenu, Siriji, Bahreinu, a sada i u Libanu. Ako se otvoreno govori o „činu rata“, onda je to u svakom slučaju nova dimenzija, jer na to bi moralo da se odgovori vojnim sredstvima. To veoma uznemirava, ako se zna da bi moglo da dođe do direktnih ratnih dejstava.
Koliko dugo i šta je potrebno još da se desi pa da izbije pravi rat između te dve regionalne sile?
Spirala događaja sve brže se okreće i dostigla je novu tačku usijanja. Uprkos tome, nadam se da neće doći do direktnog vojnog konflikta između Irana i Saudijske Arabije. Tim dvema zemljama u stvari i nije u interesu da izbije rat – posebno Saudijskoj Arabiji, iako je vojno dobro naoružana, jer ona ne bi mogla da izađe kao pobednica u takvom ratu. Zato smatram da će sve ostati ipak samo na ratu rečima, koji neće biti prebačen na pravi front.
Šta bi se moglo da se dogodi kada bi ipak izbio vojni sukob. Da li bi to zapalilo čitav region?
Region već gori. Direktna konfrontacija između Irana i Saudijske Arabije regione Bliskog i Srednjeg istoka bacio bi u haos. Nikome to ne može biti u interesu, ni u regionu, niti van njega. Zato mislim da bi se eskalacija mogla da se nastavi u istom obliku kao i do sada. Igraće se na kartu različitih saveznika, kao što je na primer Hezbolah u Libanu saveznik Irana.
U borbi za uticaj u Libanu saudijska kraljevska kuća ponovo je rasporedila šahovske figure. Libanski premijer Hariri podneo je ostavku – tokom posete Rijadu. Šta je interes Saudijske Arabije?
Na to pitanje je teško odgovoriti. Do sada je postojala neka vrsta dogovora sa Irancima da se Liban ostavi na miru. Hezbolah je bio deo vlade. A sada je, odlaskom Haririja, zbačen „prosaudijski klijent“ – ili je možda na pritisak Saudijaca podneo ostavku. Objašnjenje može biti da Saudijci sada traže konfrontaciju sa Hezbolahom. Postoje glasine da se Saudijci nadaju da bi Izrael mogao da krene da mobiliše snage protiv Hezbolaha, kako bi se oslobodili tog iranskog saveznika. Samo se mogu nadati da to nije strategija Saudijaca, jer bi to sasvim sigurno dovelo do novih ratnih okršaja i doprinelo daljnoj destabilizaciji regiona.
I palestinski predsjednik Abas iznenada je otputovao u Rijad?
Mogu da zamislim da u svemu ovome Liban ima određenu ulogu. Ne bih želeo da spekulišem, jer tu ima još raznih faktora. Ne mogu tačno da kažem kakvi su planovi Saudijaca i kakve namere imaju prema Palestincima.
Pored svih tih spoljnopolitičkih implikacija, princ Bin Salman uhapsio je i pola saudijskog državnog vrha…
I tu može samo da se spekuliše. Talas hapšenja u Saudijskoj Arabiji je nastavak politike koju je princ Mohamed bin Salman počeo da vodi poslednjih meseci. Skidanje sa vlasti prestolonaslednika Mohameda bin Naifa u junu bio je akt kojim je počeo taj proces. Naredni korak bilo je hapšenje uticajnih klerika, a sada se princ okrenuo protiv političara, članova sopstvene porodice i poslovnih ljudi. On želi da konsoliduje vlast. Ne želi da se, kada postane kralj, pribojava nikoga – ni unutar, ni van kraljevske porodice. Iza toga se više krije nekakvo dugoročno planiranje.
Da li se princ usudio na tu ofanzivu zato što iza njega stoji američki predsednik Tramp koji mu daje bezrezervnu podršku i ustaje protiv Teherana?
Saudijci to kategorično odbacuju, ali ja sam mišljenja da to jeste razlog. Donald Tramp je svojom prvom posetom Rijadu jasno pokazao da stoji iza Saudijske Arabije. On njima daje znak da mogu da rade šta hoće. On toleriše i prihvata činjenicu da to nekada nije u interesu SAD, kao na primer kada je došlo do blokade Katara. Ali sve što se sada događa, događa se uz podršku Donalda Trampa. To je za Mohameda bin Salmana znak da može snažno da krene u ofanzivu.
Sebastian Zons je stručnjak za Bliski istok i istražuje politička i društvena kretanja u Saudijskoj Arabiji u okviru Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP).