Tramp i Evropa nisu partneri na Bliskom istoku
11. septembar 2017.
Američka poslanica pri UN, Niki Hejli, pre nekoliko dana je nagovestila kako bi Trampova vlada ubuduće mogla da se ophodi sa Iranom. Pojedinosti još nisu razrađene, ali glavne odrednice su poznate - ide se u pravcu konfrontacije.
Tramp će tek u oktobru sam objaviti šta misli o atomskom sporazumu sa Iranom. Ali, već sad je Hejli pročitala popis političkih grehova Irana, kao da želi da svet pripremi za predstojeću konfrontaciju.
Popis je dug i svakodnevno se produžava, a grehovi su teški - na primer u vezi sa Sirijom. Teheran je, tako je to formulisao ovih dana jedan izraelski komentator, na najboljem putu da Siriju pretvori u iransku koloniju. Dijagnoza je možda preterana, ali nije bez osnova.
Atomski sporazum posmatrati odvojeno
Međutim, sve to ne opravdava dovođenje u pitanje atomskog sporazuma. Jer, regionalne aktivnosti Irana uopšte nisu predmet tog sporazuma.
Neko vreme je, istina, postojala nada da bi se duh atomskog sporazuma mogao proširiti i na područja konvencionalnih sukoba u tom regionu i delovati na njihovo smirivanje. Ta nada se nije ispunila. Iran i dalje vodi agresivnu spoljnu politiku.
Ali, ako bi SAD sad otkazale atomski sporazum sa Iranom, to bi region moglo da baci u još veći haos. Jer, novi iranski program atomskog naoružavanja bi podstakao druge bi zemlje da čine to isto. Naročito bi krvni neprijatelj Irana, Saudijska Arabija, mogla pokušati da sprovode tu strategiju.
Nužna nagađanja
Zato je vreme za paradoksalno pitanje: Da li je moguće da taj sporazum ipak deluje na Iran ? Kako bi izgledala iranska spoljna politika da taj sporazum ne postoji? Da li bi ona možda bila još agresivnija?
Ali, sigurno je: ako sporazum bude raskinut Teheran više ne bi imao nikakvog razloga da se vojno i diplomatski suzdržava. Region bi postao još nemirniji, i zato što SAD snažno naoružavaju saudijsku kraljevinu. Ugovor o kupovini američkog oružja vrednog 350 milijardi dolara, koji je Tramp u maju potpisao u Rijadu, još uvek odzvanja u ušima - iako ga Tramp i Hejli rado prećutkuju.
Čudni Trampov pogled na Bliski istok
Čovek ne mora biti apokaliptičar da bi situaciju bez atomskog sporazuma video gorom nego sa njim. Sukob između Irana i Saudijske Arabije be mogao da stvori još više izbeglica - i dodatno poveća pritisak na Evropu.
Nasuprot tome, SAD zaštićene dubokim i više hiljada kilometara širokim okeanom, ne bi osetile humanitarne posledice jedne takve katastrofe. Trampova sklonost da u Saudijskoj Arabiji vidi neku vrstu garanta mira na Bliskom istoku, a u Iranu jedinog podstrekača terorizma - apsurdna je i politički toliko opasna da Evropa sebi ne može priuštiti da na nju ne odgovori.