Afrički islam pod saudijskim uticajem
8. novembar 2017.
„Mi osećamo tu mržnju na sopstvenoj koži. Oni žele da potisnu naš tradicionalni moralni svetonazor“, žali se Marabut Muhamed Ndiaje, sufistički verski vođa iz senegalske metropole Dake. On smatra da je sve veći uticaj Saudijske Arabije na verski život velika opasnost po slobodu verskog izražavanja. „Oni naše mlade huškaju protiv nas i pozivaju ih na pobunu“.
Saudijci su uz pomoć novca izvršili veliki uticaj na versku infrastrukturu Afrike. Oni grade džamije, ali i bolnice, grade škole kurana u najsiromašnijim regionima kontinenta, šalju propovednike i dele stipendije za studije u Saudijskoj Arabiji. I po čitavoj Africi šire svoju izrazito konzervativnu formu islama – vehabizam.
Donacije i radikalizacija
Veze Arapskog poluostrva i Afrike postoje već milenijumima. Ali tek nakon otkrića nafte i naglog bogaćenja Saudijske Arabije, intenziviralo se i versko misionirstvo po Africi, naročito u zemljama pojasa Sahela (zona u Africi između Sahare na severu i polodnog regiona Sudana na jugu, prim.ur). Saudijski vernici-milijarderi karitativni angažman vide kao jednu od svojih obaveza kao vernika. Ali donacije po zemljama poput Malija, Senegala i Nigerije često su povezane da prihvatanjem konzervativnog saudijskog islama.
„Mladi propovednici koji odlaze na školovanje u Saudijsku Arabiju, vraćaju se toliko radikalizovani da ih ni sopstveni roditelji više ne prepoznaju“, svedoči Ndiaje. Mnogi stanovnici zone Sahela praktikuju sufizam – mističnu i duhovnu formu islama koju Saudijci smatraju primitivnom formom te religije. Saudijci praktikuju islam kakav je vladao u doba proroka Muhameda, a to konzervativno i fundamentalističko učenje su prihvatile i mnoge militantne i terorističke grupacije poput milicije Al Šabab ili Boko Harama.
Od propovedi, preko pobune, do tržišta
U najsiromašnijim delovima Afrike, u zemljama s visokom nezaposlenošću među mladima, konzervativni propovednici sa svojim donacijama imaju lak plen, kaže Ndiaje za DW. „Često se ispred džamije besplatno dele obroci. Mnogi se zbog toga osećaju dužni da odu i na propovijed gde se zatim polako, ali sigurno radikalizuju“, objašnjava Ndiaje. Agresivne propovedi saudijskih propovednika prouzrokovale su i nemire u Maliju 2012. tokom kojih su uništeni mnogi spomenici i džamije sufista.
Ali nisu u pitanju samo verski projekti – Saudijska Arabije pojačano investira i u poljoprivredu. Prema pisanju dnevnika „Fajnenšel tajms“, saudijska kraljevska porodica je samo 2016. investirala više od četiri milijarde dolara u afričku poljoprivredu. Jens Hajbah sa hamburškog Instituta za globalne studije ukazuje da se saudijska kraljevska porodica, a u sklopu sveobuhvatnih reformi, priprema za period kada nafta više neće igrati presudnu ulogu. Oni zato na Afriku gledaju kao na zanimljivo tržište budućnosti. U reforme pod zajedničkim nazivom „Vision 2030“ spada i odustajanje od konzervativnog islama.
Promene i u Africi?
Ipak, naglašava Hajbah, taj proces bi mogao da potraje. On pritom ne veruje da će to okretanje umerenom islamu pozitivno da utiče na sve izraženiju radikalizaciju u Africi. Mnogi privatni ulagači u Africi imaju sopstvene, radikalne planove koji se često baziraju upravo na radikalnim svetonazorima.
Bakari Sambe, docent na verskim studijima na univerzitetu Gaston Berger u Senegalu, ipak je malo veći optimista. On se nada da bi liberalizacija u Saudijskoj Arabiji mogla pozitivno da utiče i na Afriku. Ipak, ni on ne veruje u nagli i potpuni prekid radikalizacije koja je u toku. „Bojim sa da će, kako u Saudijskoj Arabiji, tako i u Africi, nastaviti da deluju grupe koje će se boriti protiv tih promena. To bi mogli da budu ’mladi, usamljeni vukovi’, koji će se pobuniti protiv starijih i raditi na širenju radikalnog islama“, zaključuje Sambe.