Noćne more posle užasa Mosula
29. jul 2017.
„Vidi, on ponovo hoda!“ Hanan Mohamed (43) sa osmehom drži svoje dvogodišnje dete na mršavim kolenima. Tročlana porodica nedavno je pobegla iz starog dela iračkog grada Mosula, u kojem se borbe odvijaju već sedmicama, a mesecima traje nestašica vode i hrane. „Daeš nas je ostavio gladne“, kaže ona, koristeći arapski naziv za Islamsku državu. „Tamo nije bilo ničega da se kupi, a ako je i bilo, bilo je veoma skupo.“ Zbog pothranjenosti izgubila je šestomesečnu bebu, a njen sin je iz istog razloga prestao da hoda.
Samohrana majka sa dvoje preostale dece utočište je pronašla u Salamiji, novom kampu za interno raseljene iz Mosula, tridesetak kilometara od grada. Njen nekadašnji muž je ubijen je u granatiranju nakon što se Hanan rastala sa njim, verovatno jer je bio član militantne islamističke grupe. Hanan i njena deca su nakon razvoda živeli u kući njenih roditelja, ali u jednom trenutku ih je IS premestio – morali su, kao i mnogi drugi, da budu živi štit džihadista. Konstantno su bombardovani, a vode i hrane nije bilo. Oni koji su pokušali da pobegnu, ubijeni su.
U ovom kampu su na stotine pothranjene dece, kaže Keli Nau iz humanitarne organizacije Samaritan Purse. Ona deci daje posebne dodatke ishrani, a majke uči o pozitivnim efektima dojenja. Ovde većina majki misli da je nakon 40 dana od porođaja mleko u prahu bolje nego majčino.
Oko pet odsto dece iz Mosula je pothranjeno, a mnogi od njih su bebe mlađe od šest meseci. Hanan Mohamed, koja je izgubila svoju bebu, nije usamljena u svojoj tuzi. U Mosulu nije bilo nikakve vode, osim one u reci ili u bunarima, a ni mleko u prahu nije bilo više dostupno. „Vidjela sam slučajeve koje nikad pre u životu nisam videla. Čak ni u Sudanu ili Jemenu“, kaže Nau.
Leševi i granate
Pothranjenost je međutim samo jedan od problema dece iz Mosula. Mnogi od njih nose duševne ožiljke viđenog nasilja, ubijanja i granatiranja. „Oko 650.000 dečaka i devojčica je preživelo horor, dok je Mosul bio pod okupacijom Islamske države“, navodi UNICEF-a u Iraku.
Humanitarne organizacije su u poodmakloj fazi borbi u starom gradu Mosula primetile povećanje broja dece koje su bez pratnje stizala u medicinske ustanove i područja za prijem raseljenih. Neki od njih su pre toga bili zatočeni ispod ruševina i prestali su da jedu zbog mirisa smrti koji se širio oko njih pre nego su spašeni. Humanitarcima su donošene su i bebe koje su sasvim same pronađene ispod ruševina.
Doktor u bolnici u Zapadnom Mosulu je za BBC izneo pretpostavku da su to bebe žena iz Islamske države, čiji su muževi ubijeni i koje su htele da „izbrišu“ svoju prošlost i povezanost sa džihadistima. Nedavno je u ruševinama pronađena i ranjena čečenska devojčica, kćerka ubijenog borca. Sudbina ove dece izgleda sumorno. Oni će verovatno završiti u posebnim zatvorenim kampovima za lokalne porodice Islamske države. Pronađena su takođe i jezidska deca koje je Islamska država otela pre tri godine. Veoma su traumatizovana.
Deca su u istraživanju organizacije Save the Children pričala o svojim životima u Mosulu za vreme Islamske države, ali i o bekstvu iz starog grada. Pričali su o monstruoznim zločinima, beživotnim telima na ulicama, krvavim licima i granatama koje su padale na njihove domove. Mnoga deca i dalje imaju strah od novih napada i svakodnevne noćne more.
Ne ponašaju se kao deca
Najpre pada u oči da se većina ove dece ne ponaša kako se uobičajeno ponašaju deca. Oni se često „ponašaju kao roboti", kaže Ajlin Mekarti iz Save the Children, koja je radila na ovom izveštaju. „Dosta su mirna i tiha. Ako ih pitate šta je to što je za njih pozitivno, oni će reći: biti ljubazan i poštovati pravila.“ Većina dece sa kojima je pričala su izgubila barem jednog člana porodice, pate od noćnih mora i veoma često su agresivna. Radnici iz humanitarnih organizacija pokušavaju da dopru do njih kroz različite igre i kreativne radionice, kaže Mekarti za DW.
Naglašava važnost terapeutskog rada sa decom, jer stres može da dovede do depresije i zdravstvenih problema. „Kod dece takav stres može dovesti do mentalnih problema u zemlji u kojoj su mentalni problemi velika tabu tema.“ Međutim, pored stigme, veliki problem je i nedostatak kvalifikovanih terapeuta. „Mladi koji su preživjeli traumatska iskustva i nisu dobili neophodnu podršku, mogu tu traumu preneti i na svoju decu“, između ostalog stoji u izveštaju.
„Ako se ne budemo bavili uzrocima konflikta u Iraku i ako zločinci ne budu izvedeni pred lice pravde, onda će trauma i dalje ostati i prenosiće se s kolena na koleno. Na taj način, čitavo društvo će trajno biti zarobljeno u kulturi bola“, upozorava se na kraju.