Civilne žrtve u Mosulu – i krivci
12. jul 2017.
DW: To što je takozvana Islamska država (IS) na brutalan način u bici za Mosul povredila međunarodne norme i ljudska prava, nije iznenađenje. Ali, u novom izveštaju Amnesti internešnala (AI) se naglašava da su iračka vlada i koalicija koju predvode SAD „opetovano vršile povrede međunarodnog humanitarnog prava, među kojima neke mogu da se smatraju ratnim zločinima“. Koje su Vaše najteže optužbe?
Razav Salihi: Iračka vojska i koalicija koju predvode SAD su u okruženju civila koristili neprecizno i eksplozivno oružje. Prema rezultatima našeg istraživanja, iračke snage – i snage Koalicije – polagale su na oružje koje ubija nasumično. Oni svoju taktiku nisu prilagodili opasnostima kojima je takozvana Islamska država namerno izložila civilno stanovništvo. IS je ciljano prebacivala civile u ratna područja i držala iih zarobljene u svojim kućama kako bi ih koristila kao živi štit. Pripadnici IS su ubili stotine, ako ne i hiljade, civila koji su hteli da pobegnu.
Vidite li šansu da se počinioci pozovu na odgovornost?
Od najveće je važnosti da se počinioci suoče sa svojom odgovornošću. Prvi korak bi bio da iračka vlada i Koalicija priznaju da je oslobađanje zapadnog Mosula donelo masovan gubitak ljudskih života. Amnesti internešnal od iračkih vlasti traži da formiraju nezavisnu i nepristrasnu komisiju. Ona bi morala da ispita sve kredibilne dokaze da su vlada i Koalicija prekršile međunarodno pravo. I trebalo bi da svoje rezultate prezentira javnosti.
Šta za budućnost Mosula znači to što sada mora da se uzda upravo u one snage koje izveštaj AI optužuje za teške povrede prava i čak ratne zločine?
Iz zapadnog Mosula je oterano više od 600.000 ljudi. Grad je velikim delom uništen. To smo u maju 2017. lično mogli da vidimo. Mnoge porodice u izbegličkim kampovima su osećale strah i brigu i nisu imale mnogo nade da će u bezbednost i stabilnost u Mosulu. Ako iračke vlasti i članovi Koalicije žele da signaliziraju nameru da će zaštititi civile koji su ostali u Mosulu ili su se tamo vratili, i da će garantovati za njihovu bezbednost, iračke vlasti i članovi Koalicije bi u prvom koraku morali da priznaju smrt, povrede i patnje civilnog stanovništva u borbi za Mosul. U to spada i brza i sveobuhvatna odšteta za žrtve i njihove porodice. Iračke vlasti moraju da ljudima u Mosulu daju garantije da ovo neće biti samo početak novog ciklusa nasilja.
Da li je uopšte poznato koliko je civila ubijeno tokom devet meseci operacije?
Moguće je da se za prave razmere nikada neće saznati. Nezavisna grupa za monitoring „Ervors“ je samo između 19. februara i 19. juna izbrojala najmanje 3706 mrtvih civila usled napada iračke armije i koalicionih snaga. Amnesti je u martu i maju dokumentovala 45 napada u kojima je ubijeno najmanje 426 civila – posledica napada iračkih snaga ili vazdušnih napada Koalicije. Jedan muškarac prognan izi Mosula ispričao nam je kako je iračka armija napredovala uz paljbu merzera i raketa. U tim operacijama su ubijene čitave porodice. Pod ruševinama ima još mnogo leševa.
Kada je reč o humanitarnoj situaciji, vidite li razliku između osvajanja Alepa u Siriji i isterivanju IS iz Mosula?
Obe operacije su donele velike patnje civilnom stanovništvu među frontovima. Stotine hiljada ljudi su prognane iz Mosula i sada žive u najtežim uslovima u logorima. Članovi koalicije moraju hitno da povećaju sredstava za humanitarnu pomoć u Mosulu i oko njega.
Razav Salihi je stručnjakinja za Irak u organizaciji Amnesti internešnal. Ona je učestvovala u izradi izveštaja „Po svaku cenu – civilna katastrofa u Mosulu“, koji je AI objavila 11. jula.