„Još ćemo imati posla sa Islamskom državom“
25. jul 2017.
DW: Islamska država je u Mosulu doživela poraz. Pod ogromnim pritiskom je u svom glavnom uporištu Rami u Siriji. Šta će biti sa IS?
Gido Štajnberg: Još dugo ćemo imati posla sa IS. Pitanje je samo u kojoj formi. Ta kvazidržavnost je za sada okončana i biće teško vratiti se u taj pravac. Iz mog ugla je IS iračka organizacija. Poslednjih meseci smo videli da IS ide u pravcu na kojem je već jednom bio 2006. godine: Kao prvo, da obezbedi svoje finansiranje u Iraku. Kao drugo, pokušava da usmrti važne aktere suprotne strane. Kao treće, izvoditi napade koji privlače pažnju javnosti. To su tri stuba sadašnje ili buduće strategije Islamske države.
U poslednje vreme je pokrenuto nekoliko inicijativa kako bi se suzbili izvori finansiranja terorizma. Hoće li to imati uticaja na IS?
Ne, ta borba protiv finansiranja često ima malo veze sa pojedinačnim organizacijama. IS je ukorenjen u jednoj vrlo bogatoj zemlji. On je ranije uspevao da se tamo finansira i uspevaće u tome i nadalje. Pitanje je: Kako tačno i gde? Ranije je finansijski centar bio pre svega u Mosulu – dakle od 2006. do 2012. godine. Pitanje je da li će IS i dalje uspevati u tome, u kojoj meri će kontrolisati grad. No on će se finansirati iz konflikta u Iraku, u to uopšte ne sumnjam.
Borba za Mosul je vođena sa velikom brutalnošću sa obe strane. To su utvrdili Amnesti i Hjuman rajts voč – i navodni borci IS i njihove porodice su mučeni i ubijani. Grad je u ruševinama. Da li su Irak i međunarodna zajednica sposobni da organizuju obnovu i spreče novi uspon IS?
Situacija u Iraku je sigurno bolja nego u susednoj Siriji jer Irak ima vladu koja funkcioniše. No veliko pitanje je sledeće: Kakve su zamisli vlade u Bagdadu kada je reč o Mosulu? Tu ima razloga za strahovanje da šiitsko-islamistička vlada u Bagdadu – koja je pod jakim iranskim uticajem – ne veruje u veliko pomirenje sa sunitima u Mosulu. Zbog toga se mora strahovati da politički problem neće biti rešen što stvara podlogu za uspon IS. Ponovna obnova sigurno nije toliko veliki problem jer je Irak veoma bogata zemlja i jer može računati na pomoć Nemačke i drugih država. Ali političke dimenzije svega su odlučujuće – i tu još uvek ne znamo u kojem pravcu ide Bagdad.
Govorite o korenitom političkom problemu koji stvara podlogu za uspon Islamske države. Šta je tačno taj problem?
Osnovni problem je da smo 2003. godine u Iraku imali ustanak. Od pobunjeničkih grupacija ostao je samo IS, najpre u obliku iračke Al Kaide. Ta organizacija je enormno profitirala jer su suniti, ali i sekularisti, koje su izabrali suniti, bili gurnuti na margine političkog sistema. Skoro da nisu imali uticaja na sudbinu Iraka, koji se sada nalazi pod jakim uticajem Irana. To je problem iračke politike i u ovom trenutku ja ne vidim temeljitu promenu – iako sigurno neki političari u Bagdadu razumeju problem.
Mosul je najveći grad u Iraku koji je oslobođen od IS, ali nije prvi. Prethodno su oslobođeni Tikrit, Ramadi i Faludža. Kako se tamo situacija odvijala?
U većini gradova pre svega u Tikritu i u Ramadi bilo je povreda ljudskih prava: Pre svega nad sunitskim civilnim stanovništvom, nad zarobljenicima kojima se podmeće da su bili borci ili simpatizeri IS. Iskustva posljednjih mjeseci daju malo razloga za nadu. Međutim mora se o tome reći: Gde god je IS proteran, situacija je još uvek veoma loša. Sasvim jednostavno zbog toga jer su veliki delovi tih gradova uništeni i još nisu očišćeni od mina. Tu još imamo brojne praktične probleme. Uz to dolazi i politika centralne vlade, koja daje malo razloga za nadu, da je vlada u Bagdadu spremna voditi drugačiju politiku nego u prošlosti. Zbog toga verujem da će IS ili možda i druge organizacije i ubuduće imati određeni potencijal za regrutovanje pristalica na severu i zapadu Iraka.
Koliku štetu je pretrpeo „brend" Islamske države porazom u Mosulu?
To se još ne može reći jasno jer je IS s jedne strane postao enormno atraktivan, mnogo atraktivniji nego terorističke organizacije pre njega. Plašim se da će ova ideologija i dalje delovati. Doduše, ona je pre svega bila privlačna jer IS tvrdio da je država. O toj islamskoj državi prema uzoru na sedmi vek, prema uzoru na proroka, sanjaju salafisti širom sveta. Sada to više ne postoji, možda je mrtav i kalifat. To otvara sledeće pitanje: Koliko države mora IS zapravo ponuditi da bi privukao regrute? To ne znamo.
Šta znači slabljenje IS za opasnost od terorizma u Evropi?
Teroristička opasnost u Evropi je veoma velika i ne verujem da će se u tome nešto promeniti. Na jednoj strani vidimo da naše bezbednosne službe reaguju, da su bolje opremljene nego 2014. ili 2015. To je jedan od razloga što u međuvremenu nije bilo velikih napada poput onog u Parizu u novembru 2015. S druge strane moramo računati sa tim da će se sa porazom IS veoma veliki broj boraca skloniti. Jedan deo će se sigurno vratiti u svoje zemlje porekla. Jedan deo će možda biti ciljano poslat tako da će opasnost od terorizma u Evropi verovatno ostati na sličnom nivou kao poslednjih godina. Uz jedno ograničenje: za IS će biti teško, bez organizacionih mogućnosti koje je imao kao kvazidržava, da izvrši sasvim velike napade kao u Parizu. Verovatno ćemo imati posla sa manjim napadima, kakve smo poslednjih godina često viđali.
*Islamolog Gido Štajnberg, 1968, je stručnjak za terorizam berlinske Fondacije za nauku i politiku. Studirao je u Kelnu i Damasku, a doktorirao na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Autor je brojnih knjiga i studija o islamizmu, terorizmu, saudijskoj i iračkoj istoriji.