Nepoštena trka u jednom krugu?
2. april 2022.Istraživanja javnog mnjenja do samih izbora pokazivala su značajnu prednost vladajuće Srpske napredne stranke i njeno predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, koji je izjavio „da će biti tužan ako u nedelju ne dobije 60 odsto glasova u prvom krugu“.
Ali, dok većina istraživača predviđa da će SNS dobiti preko polovine glasova na parlamentarnim izborima, i da Vučić pobeđuje u prvom krugu, opozicija tvrdi da su to nameštena istraživanja, i da je realna snaga opozicije daleko veća.
Opozicija je, inače, tokom predizborne kampanje dosta energije uložila u polemike sa istraživačima javnog mnjenja, optužujući ih da svesno ili nesvesno rade za vladajuću stranku.
Vlast se bolje snašla?
Očekivala se žestoka i prljava predizborna kampanja, ali su tragični međunarodni događaji doveli do toga da je veći deo kampanje protekao u relativno hladnoj i sumornoj atmosferi. Nije, naravno, prestala satanizacija opozicije i upotreba već poznatih trikova vlasti, ali je u svakom slučaju bilo jasno da se kampanja ne odvija u regularnim okolnostima.
Fokus je sa unutrašnjih prilika brzo pomeren na spoljnopolitičku scenu i međunarodni položaj Srbije u novonastalim okolnostima, i različiti akteri su se različito i snašli u takvoj situaciji.
Ukrajinska kriza je prekrila predizbornu kampanju, i vlast se u tome bolje snašla, potvrđujući da se „u vremenima krize ljudi okupljaju oko nečega što im je poznato“, ističe za DW novinar Nedim Sejdinović, ranije najavljen kao jedan od članova tima predsedničke kandidatkinje Zelenih Biljane Stojković.
„Zbog toga su ključne reči vlasti u kampanji bile mir i stabilnost. Zanimljivo je da sam na istu situaciju naišao i u Mađarskoj, gde Orbanova stranka takođe forsira mir i stabilnost kao ključne reči u kampanji“, kaže Sejdinović za DW.
Opozicija propustila priliku
Kampanja je bila već viđeno, ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. „Imali smo mnoge stvari koje su nam već poznate iz ranijih izbora: kupovina glasova, organizacija pomoći i lekarskih pregleda, kao i žestoka funkcionerska kampanja“, napominje Beširi.
Opozicioni nastupi su za Beširija bili „vrlo razočaravajući“. „Koketiranje sa Republikom Srpskom i ratnim zločinima, odbijanje izjašnjavanja o ključnim problemima u društvu, nepostojanje planova u vezi sa Kosovom, nejasna regionalna politika, sve to verovatno nije dovoljno da se opozicija jasno profiliše i razlikuje u odnosu na Aleksandra Vučića“, dodaje naš sagovornik.
Opozicija se kretala u poznatim okvirima, i nije iskoristila priliku da poentira „što je recimo mogla upravo na primeru rata u Ukrajini, oko kojeg je davala prilično konfuzne izjave“, skreće pažnju Sejdinović.
„Imamo tu doduše pojedinih koalicija koje su u prvi plan stavile neke ekološke teme, što zaista jeste osveženje na srpskoj političkoj sceni, ali isto tako mislim da bi u narednom periodu morali da imaju jasan stav i oko nekih drugih teških i dramatičnih tema. A što se tiče vlasti, ona je osim mira i stabilnosti igrala i na kartu stvarne ili izmišljene ekonomske moći Srbije“, navodi Sejdinović.
Izbori i dalje nelegitimni
Opozicija je uoči izbora imala nešto više prostora u medijima pod kontrolom režima, ali to i dalje nije zadovoljavajuće, i stoga se i dalje ne može govoriti o slobodnim i fer izborima. U skoro svim istraživanjima, preko 40 odsto ispitanika smatra da izbori neće biti slobodni i pošteni, što po rečima istraživača javnog mnjenja ozbiljno dovodi u sumnju legitimitet izbora.
„Izborni uslovi svakako nisu bolji nego što su bili pre dve godine“, upozorava Naim Leo Beširi, i dodaje „da na žalost ni opozicija ni organizacije civilnog društva nisu uspeli da izbore bolje izborne uslove. Kao pomak se jedino može tumačiti očekivanje da će opozicija ući u parlament u nešto većem broju što je ipak novi momenat.“
Sasvim je jasno da izbori neće biti fer i slobodni, nastavlja Nedim Sejdinović, i nabraja: „Sam način vođenja predizborne kampanje, loša medijska situacija, i posebno način na koji režimski mediji tretiraju opoziciju. U društvu ne postoji javni dijalog, i na kraju krajeva, zato što sam predsednik države odbija da suoči svoje stavove sa predstavnicima opozicije?“
„Dodatno zabrinjava i pojava većeg broja poziva za glasanje za ljude koji su preminuli, ili nikada nisu živeli na adresama na koje su im listići poslati. Kao sada već opšte mesto imamo i pritisak na ljude zaposlene u javnim preduzećima da obezbede kapilarne glasove za vladajuću stranku“, naglašava Sejdinović.
Bolja kontrola izbora?
Sejdinović kao pozitivan korak vidi to što je opozicija „izgleda uspela da nešto bolje organizuje kontrolu izbora, angažovanjem većeg broja kontrolora“.
Na taj momenat skreće pažnju i Naim Leo Beširi, koji kaže „da će opozicija verovatno imati najveći broj kontrolora u poslednjih deset godina. Očekujem da će oni dobro dokumentovati sva kršenja zakona i procedura, jer je sasvim sigurno da će vladajuća stranka sprovoditi brojne neregularne aktivnosti širom Srbije. Samo od vladajuće stranke i Aleksandra Vučića, dakle, zavisi kako će izgledati sam izborni dan“, zaključuje direktor Instituta za evropske poslove.
Opozicija je uoči izbora najavljivala proteste ukoliko se utvrde značajne nepravilnosti i pokušaji krađe izbora, ali su ti glasovi utihnuli kako je kampanja odmicala.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.