Albanske partije na izborima u Srbiji: „Razjedinjena dolina“

Subota u Bujanovcu je pijačni dan. Na tek nekoliko tezgi šareni se prolećno povrće, ali kupaca nigde nema. Dok svi užurbano prolaze, pojedini prodavci igraju karte pored rotkvica, salate i jaja. Ne žele da pričaju sa medijima, a ni da se slikaju. Ipak, jedan od njih radoznalo pita šta to novinare zanima.

„Glasaću, da, ali šta da očekujem? Vidite koliko je sve poskupelo? Sedamdeset godina imam, ceo dan provodim ovde i nijednu tablu jaja ne mogu da prodam. To je katastrofa. I šta da očekujem“, kaže Bujanovčanin na malo lošijem srpskom. I još dodaje: „Predsednik će isti da bude, a Šaip Kamberi ide u Beograd u parlament. Meni je baš tako drago.“

-pročitajte još: DW-dosije - izbori u Srbiji

Dve liste – to je i dobro i loše

Na Trgu mira, u pešačkoj zoni u centru Bujanovca, šetaju uglavnom muškarci. Ili sede u bašti kafića. Dečaci voze bicikl, a poneka mama šeta sa ćerkom. Svuda su vidljivi predizborni plakati s albanskim političarima. U odnosu na izbore 2020, kada su sve albanske partije bile na jednoj listi i pod imenom „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“, ove godine „Ujedinjena dolina“ se razjedinila.

Šaip Kamberi, nosilac liste Koalicije Albanaca doline i narodni poslanik u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije kaže da ovoga puta nisu uspeli da se dogovore oko pristupa državi: „Nije to direktna konfrontacija, kako su rekli oni (druga lista, Alternativa za promene, prim. aut), već pragmatizam. A kad smo pitali šta to znači pragmatizam, da li imate nekakvu ponudu, nisu nam rekli. I tu smo se razišli“, kaže Kamberi.

On ocenjuje da to ima i dobru i lošu stranu: „Loše je, jer će to možda uticati na smanjenje broja birača, a s druge strane, obe liste će moći da koriste prag za manjine, i naša i njihova, i možda ćemo tu nadoknaditi broj mandata.“

Kamberi veruje da će osvojiti bar dva poslanička mandata, jer tri stranke koje njega kandiduju imaju ukupnu većinu na nivou opština Preševo, Bujanovac i Medveđa – i po broju odbornika za skupštine opština, i po broju osvojenih glasova na lokalu. Takođe misli da će i druga lista da osvoji bar jedan mandat.

„Iluzorno je ulaziti u vladu“

Naglašava i da njegova koalicija nije za konfrontaciju, kako to misli druga albanska lista, već za razgovore sa vladom: „Naš cilj je prvenstveno integracija u državne institucije. Druga lista na primer smatra da je dobro da se razgovara sa vladom i dobiju dva ili tri mesta državnih sekretara, a naš je stav da nama ne trebaju državni sekretari, nego nam trebaju radna mesta, odnosno ravnopravna participacija u državnim i javnim institucijama u našim opštinama, a u skladu s Ustavom Republike Srbije. Dakle, da ima dovoljan broj zaposlenih Albanaca u pravosuđu, policiji, inspekcijskim službama, carini, i svim drugim republičkim institucijama koje su nadležne za naše opštine“, kaže Kamberi. Pritom kao primer navodi to da u regionalnoj bolnici u Vranju, gradu koji pripada istom, Pčinjskom okrugu kao i Bujanovac, od ukupno 700 zaposlenih nijedan nije Albanac.

Na konkretno pitanje da li će, ukoliko mu bude ponuđeno, ući u vladu, Kamberi odgovara: „Ne. Praksa nam pokazuje da je to iluzorno. Bošnjaci su od 2002. do 2020. imali ministra Rasima Ljajića. A kad pogledate stanje u Novom Pazaru i u ovim drugim opštinama, možete reći da je možda i gore nego kod nas. To znači da predstavljanje jedne manjine u sklopu jednog ministra, ili bilo koga, nije garant da će se situacija u kojoj je ta manjina popraviti.“

Građani Bujanovca albanske manjine upoznati su s tim da mogu da glasaju za jednu od dve albanske liste. Većina ljudi s kojima smo razgovarali kaže da će svoj glas dati Kamberiju. Istovremeno, kažu da očekuju da će se poboljšati situacija sa zapošljavanjem, bar kada je reč o mladima. Pričaju da su mnogi otišli, jer je, kažu, nemoguće zaraditi platu od koje može da se živi.

I zaista, starijih ljudi na ulicama u Bujanovcu znatno je više. Jedna baka, koja uživa u prolećnom suncu, kaže nam da je „jedini odgovor“ na predstojećim izborima – „Vučić, jer jedino on brine i o Srbima i o Albancima i o svima u Srbiji“.

U Preševu – malo drugačije

U Preševu, gde tražimo predstavnika druge albanske liste, Šćiprima Arifija iz Alternative za promene, situacija je prilično drugačija. Pešačka zona prepuna je mladih koji sede po kafićima. Roditelji s decom svuda su na ulici. Manje ljudi zainteresovano je za razgovor sa novinarima, nigde nema bilborda sa kandidatima, a umesto karata na pijaci, u zadimljenim kafanama igraju se domine.

Neki primećuju da na mapi tražimo put. Pokazuju nam kuda treba da se ide i pitaju kod koga idemo. „A, idete kod bivšeg predsednika? Blago vama! Ali dobro, posao mora da se radi“. A kako njima ide posao? Šta očekuju od izbora? Kažu, ništa ne očekuju, svi odoše, i ništa nije dobro.

Bivši predsednik opštine Preševo i lider Alternative za promene Arifi kaže da je zadovoljan uspehom na izborima 2020. kada su sve albanske partije bile na jednoj listi, ali sada je, smatra, „vreme za diverzitet u demokratiji i za slobodno mišljenje“. Posebno ukazuje na to da njegov protivnik Šaip Kamberi „uživa u popularnosti, a ne bori se na pravi način za Preševsku dolinu“.

Problem – pasivizacija adresa

„Baza moje liste je sporazum iz 2020. godine kada je ministar spoljnih poslova Albanije bio medijator. I taj sporazum za mene ima dugotrajan i zdrav kriterijum“, kaže Arifi za DW. Naglašava da je neophodno da se i dalje radi na problemu pasivizacije adresa jednog broja Albanaca u tom kraju. To je, kaže Arifi, najvažnija stvar kojom će se baviti. Zbog toga su, tvrdi, izgubili 6.000 do 10.000 glasova onih koji nisu dobili pozive za glasanje na ovim izborima, koji nemaju mogućnost da apliciraju za ličnu kartu i koji tako ostaju bez državljanstva. „Mi smo žrtve visoke politike“, tvrdi Arifi.

I njega pitamo da li bi ušao u vladu ako bi mu to bilo ponuđeno, a Arifi odgovara: „Mi nismo apriori u poziciji, a nismo ni apriori u opoziciji. Ako budemo eventualno u sledećoj vladi – stopiranje pasivizacije je za nas ključna stvar.“

U Bujanovcu i glasačko mesto za Srbe sa Kosova

I dok će se 3. aprila ljudi iz tri opštine na jugu Srbije, odnosno iz Preševske doline, odlučivati (uglavnom) za neku od dve ponuđene albanske liste, ljudi sa severa Kosova po prvi put neće moći da glasaju na izborima za Skupštinu Srbije. Zato je već odlučeno da će oni moći da glasaju Kuršumliji, Tutinu, Raški i – Bujanovcu.

Šaip Kamberi smatra da to nije mudra odluka: „Koliko će to uticati i da li će to uticati na neke tenzije, vreme će pokazati, ali smatram da nije najbolja i najmudrija odluka da se ti ljudi koji se osećaju frustrirano dovode u jednu multietničku sredinu da bi glasali. Moglo je drugačije. Država je mogla da obezbedi prevoz da glasaju u Vranju ili nekoj okolnoj opštini“, kaže Kamberi i pita se: „Zašto dovoditi elemente koji mogu podići tenziju u opštinu u kojoj nikada nije bilo i nema multietničkih incidenata?“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.