Nemci nezadovoljni svojom Vladom i Evropskom unijom

Bliže se junski izbori za Evropski parlament, ali polovina Nemaca kaže da ih oni malo zanimaju ili ih uopšte ne zanimaju.

Nezadovoljstvo politikom EU je jedan od glavnih nalaza nove ankete Dojčlandtrend kojom nemački javni servis ARD svakog meseca meri raspoloženje javnog mnjenja.

Dve trećine Nemaca nezadovoljno je politikom na nivou EU, samo trećina je zadovoljna.

Najviše kritičara EU je među biračima desničarske Alternative za Nemačku i nove levičarske stranke „Savez Sara Vagenkneht“.

Kao najveći problem je 41 odsto Nemaca istaklo temu useljavanja, azila i integracije došljaka. Njih 51 odsto misli da bi rešenje bili izbeglički sporazumi kakvi se pregovaraju sa Egiptom, Libanom i Tunisom.

U osnovi, ti sporazumi bi predviđali da ove zemlje spreče potencijalne tražioce azila na putovanju u Evropu, a za uzvrat da dobiju masna sredstva iz budžeta EU.

Tek iza problema migracije, 34 odsto Nemaca je kao veliki problem označilo međunarodne konflikte i pretnje, 21 odsto je istaklo zaštitu životne sredine i klime, a tačno petina kao gorući problem vidi slabiju ekonomiju.

Demohrišćani i dalje ubedljivo najjači

U ovoj anketi standardno se postavlja pitanje i za koga bi ljudi glasali da su domaći i evropski izbori naredne nedelje i tu nema bitnih promena.

Opozicioni Demohrišćaniuživaju podršku 31 odsto građana (30 odsto na evropskim izborima). Vladajući Socijaldemokrate i Zeleni tavore na po 15 odsto (14 i 15 na evropskim izborima), a treća vladajuća stranka, Liberali, na pet odsto na domaćoj sceni i četiri na evropskoj – time su na granici cenzusa.

AfD je ostala na 18 odsto (15 odsto za evropske izbore), a u parlamentu bi se još našla i stranka Sare Vagenkneht sa pet odsto (sedam na evropskim izborima). Njena bivša partija, Levica, nalazi se ispod cenzusa.

Čak 79 odsto građana je nezadovoljno radom Vlade Olafa Šolca.

AfD je inače pre nekoliko meseci još bolje stajala, ali od tada su se nanizali skandali oko te partije. Poslednji od njih je što uhapšen asistent Maksimilijana Kraha, koji je trebalo da bude nosilac liste AfD na evropskim izborima. Asistent se sumnjiči da je špijunirao za Kinu.

U Dojčlandtrendu preko 70 odsto građana kaže da AfD treba da ponovo razmotri svoj bliski odnosu prema Rusiji i Kini.

Ali, među pristalicama AfD stvari stoje drukčije. Tri četvrtine njih misli da su mediji i javnost preterali kad je u pitanju kritika prema Krahu.

Štedeti, ali na čemu?

Kao ključno domaće pitanje nameće se državni budžet za narednu godinu o kojem se svađaju stranke vladajuće koalicije.

Ukratko, Liberali insistiraju da budžet bude na nuli, bez novih dugova, kako i piše u Ustavu. Socijaldemokrate i Zeleni bi hteli nova zaduživanja u kriznim vremenima.

Javno mnjenje je mahom za štedljivu opciju – 54 odsto, dok 40 odsto želi reformu ustavnog pravila o zaduživanju.

Ukoliko se ostane pri „kočnici za dugove“, onda valja uštedeti oko 30 milijardi evra. Ali, u kojoj oblasti?

Jasno je da čak 78 odsto građana misli da to ne smeju biti izdaci za zdravstvo i negu starih lica, to jest, misle da te izdatke treba još povećati.

Na listi prioriteta Nemaca slede penzije (58 odsto želi povećanje izdataka), podrška porodici i deci (55), odbrana i vojska (50), a na dnu su integracija izbeglica (17) i socijalna pomoć (10).

Ovaj prilog je izvorno objavljen na nemačkom.