Većina Nemaca protiv isporuke „Taurusa“ Ukrajini

Olaf Šolc ne popušta. Nemački kancelar iz redova socijaldemokrata (SPD) i dalje odbija mogućnost isporuka krstarećih raketa „Taurus“ Ukrajini. „Ja sam kancelar i zato je to tako“, izjavio je on početkom ovog meseca. Šolc strahuje da bi te rakete mogle da budu lansirane na ciljeve u Rusiji i da bi time Nemačka mogla da bude uvučena u rat. Jer, rakete „Taurus“ imaju domet od 500 kilometara.

U vladajućoj koaliciji SPD-a, Zelenih i Liberala (FDP) se ne slažu svi s tim stavom. Pre svega u FDP-u ima političara koji drukčije razmišljaju. Oni bi sledeće nedelje u Bundestagu mogli da se udruže sa opozicionim Demohrišćanima (CDU/CSU) koji nameravaju da zatraže da se tada u nemačkom parlamentu ponovo o tome glasa. Prilikom prvog glasanja većina poslanika bila je protiv isporuke „Taurusa“ Ukrajini.

Većina protiv isporuke

A šta o tome misle građani Nemačke? Prema najnovijem istraživanju „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) većina birača sklonih Demohrišćanima, ali i birača sklonih SPD-u zastupa kancelarovo gledište.

Samo je kod birača sklonih Zelenima i Liberalima tesna većina za isporuku „Taurusa“ Ukrajini. Birači Alternative za Nemačku (AfD) i novog levičarskog Saveza Sara Vagenkneht (BSW) su velikom većinom protiv isporuka.

Više novca za Bundesver

Ispitivanje „Nemački trend“ sproveo je, kao i uvek, institut Infratest-dimap za potrebe javnog servisa ARD. Istraživanje je sprovedeno od 4. do 6. marta 2024. na reprezentativnom uzorku od 1.288 punoletnih osoba koje u Nemačkoj imaju pravo glasa.

Ispitivanje je, dakle, obavljeno nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u svom govoru o stanju nacije ponovo zapretio Zapadu, a ono pokazuje da šest od deset Nemaca i dalje strahuju da će njihova zemlja biti direktno uvučena u rat. Isto toliko misli da nije otklonjena opasnost od ruskog napada na druge evropske zemlje. Nemci su zato nepromenjeno spremni za veće napore u cilju odbrane zemlje.

Tri četvrtine ispitanika smatra da je ispravna odluka Savezne vlade da se trajno najmanje dva odsto BDP-a izdvaja za odbranu – dakle znači osetno više nego ranijih godina. Međutim, razlike se uočavaju u vezi s tim kako bi ta izdvajanja trebalo finansirati. Više od četrdeset odsto ispitanih je za štednju u drugim oblastima, trećina za veće zaduživanje, a samo devet odsto za povećanje poreza.

Pad poverenja

Rusija je početkom ovog meseca objavila snimljeni razgovor visokih oficira nemačke vojske. Većina Nemaca strahuje da će njihova zemlja još više postati cilj ruske špijunaže, a istovremeno misle da je Nemačka slabo pripremljena za odbranu od ruske špijunaže. Njih 85 odsto misli da se Rusiji ne može verovati.

Koje zemlje bi bile dobri partneri Nemačkoj – to pitanje Infratest-dimap redovno postavlja. Najnovije ispitivanje pokazuje da je opalo i poverenje prema tradicionalno važnim partnerima kao što su Francuska i SAD.

Rastu kritike na račun Izraela

Od oktobra prošle godine u Bliski istoke je, uz Ukrajinu, postao opasno krizno žarište. Hamas, koji je u oktobru napao Izrael, SAD, Evropska unija i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom. Ipak, s obzirom na to da je humanitarna situacija u Pojasu Gaze u kritičnom stanju, rastu i kritike Nemaca prema Izraelu. Na pitanje, da li je vojna reakcija Izraela adekvatna, 50 odsto odgovara da nije. To je devet procenata više nego u novembru prošle godine.

Više od 60 odsto ispitanih smatra da vojna akcija nije adekvatna s obzirom na patnje palestinskog civilnog stanovništva. Istina, i dalje gotovo tri četvrtine smatra da je Hamas odgovoran za patnje palestinskog stanovništva, ali raste i broj onih koji i Izrael smatraju odgovornim.

Da su u nedelju izbori…

U pogledu mišljenja o politici aktuelne vlade već mesecima se ništa bitno nije promenilo. I dalje su četiri petine građana nezadovoljne nemačkom vladom. To se odražava i na popularnost stranaka. Kada bi iduće nedelje bili izbori, vladajuća koalicija SPD-a, Zelenih i Liberala ne bi osvojila većinu.

Socijaldemokrate su, kao i mesec dana ranije, na 16 posto. Zeleni na 14, a FDP na pet odsto. Demohrišćani su i dalje najjači s 29 procenata, a na drugom mestu je AfD s 19 odsto, isto kao i prošlog meseca. Levica s tri procenta ne bi ušla u parlament, dok bi novi Savez Sara Vagenkneht ušao u Bundestag sa šest odsto glasova.