Ispitivanje javnog mnjenja: Nemci podržavaju NATO i EU

Nemačka se ponovo naoružava i to rekordnom brzinom. Sto milijardi evra stavljeno je na raspolaganje za modernizaciju nemačkih oružanih snaga (Bundesver), nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. Novac je uglavnom već potrošen za narudžbe vojne opreme. Bundesver treba restrukturirati tako da bude spreman za hitne slučajeve, odnosno u slučaju da Nemačka bude napadnuta.

Građani smatraju da je pretnja velika. Sedam od deset ispitanih, što je osetno više nego pre pet godina, smatra da su mir i bezbednost u Evropi snažno ili veoma snažno ugroženi. To proizlazi iz aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) za mesec april. Ispitivanje je za nemački javni servis ARD sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja „infratest-dimap“ 2. i 3. travnja na 1.304 reprezentativno odabranih birača s pravom glasa.

Ministar odbrane najpopularniji političar

Kao odgovor na akutnu pretnju, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) radi na tome da Bundesver bude, kako je rekao, „sposobna za rat“. Taj političar je upravo ove nedelje predstavio planove za restrukturiranje Bundesvera i to tako da bude „optimalno pozicioniran i u slučaju nužde, u slučaju odbrane, u slučaju rata“.

Nemačka i njeni saveznici moraju da imaju verodostojno sredstvo odvraćanja kako niko ne bi došao na ideju da „napadne nas kao područje NATO“, istakao je Pistorius. On je ujedno i daleko najpopularniji političar prema ispitivanju „Nemački trend“: njegovim radom zadovoljno je 54 odsto ispitanih. Radom kancelara Olafa Šolca (SPD) zadovoljno je manje od pola birača s pravom glasa.

NATO važan za očuvanje mira

NATO, severnoatlantski odbrambeni savez, ovih dana puni 75 godina. Nemačka je članica od maja 1955. S obzirom na trenutnu situaciju, Alijansa među nemačkim stanovništvom uživa veliku podršku.

Svrha NATO se zato gotovo i ne dovodi u pitanje: 82 odsto ispitanih smatra da je savez važan za obezbeđivanje mira u Evropi, a samo jedan od deset ispitanih smatra ga nepotrebnim. Čak ni u redovima pristalica populističke Alternative za Nemačku (AfD) i novoosnovane stranke Savez Sara Vagenkneht (BSW), koje tradicionalno dovode u pitanje NATO i EU, nema većine za raspuštanje vojnog saveza – iako se one obe smatraju prilično naklonjenim Rusiji.

Donald Tramp, koji ponovo želi da postane predsednik SAD, više puta je dovodio u pitanje članstvo Sjedinjenih Država u NATO-u. Većina Nemaca smatra da je važno sačuvati savez sa SAD, pri čemu 69 procenata smatra da je to u interesu same Evrope. Istovremeno, ispitani birači otvoreni su i prema nezavisnijim evropskim odbrambenim strukturama: recimo, gotovo šest od deset nemačkih građana trenutno podržava formiranje zajedničkih oružanih snaga Evropske unije.

EU: pozitivan stav, ali manje euforičan

U junu se održavaju izbori za Evropski parlament. Stav nemačkih građana prema EU, kako pokazuje „Nemački trend“, jeste pozitivan, iako manje nego u poređenju s poslednjim EU-izborima 2019. Šest od deset Nemaca trenutno ocenjuje da Nemačka ekonomski dobro stoji zahvaljujući Evropskoj uniji, dok dve trećine naglašava da se zbog Evropske unije u Evropi živi bezbednije.

Podrška nemačkom članstvu u EU ponovo je porasla tokom prošle godine. Prema mišljenju svake treće osobe, članstvo u toj zajednici Nemačkoj trenutno donosi prednosti. Istovremeno, gotovo svaki četvrti smatra da članstvo Nemačkoj donosi nedostatke. Za 36 odsto, prednosti i nedostaci su uglavnom uravnoteženi. Pristalice AfD, a posebno BSW, po tom pitanju su prilično skeptične.

Liberali ponovo ispod cenzusa od pet posto

Kao i svakog meseca, anketari su postavili i pitanje koje glasi: za koju bi stranku ljudi glasali da su izbori za Bundestag sledeće nedelje.

Najjači bi i dalje bio CDU/CSU s 30 odsto (+1 u poređenju s poslednjim ispitivanjem), dok bi na drugom mestu bila AfD s 18 procenata (-1). Vladajuće Socijaldemokrate (-1) i Zelene (+1) podržava po 15 odsto ispitanih. Njihovi koalicioni partneri Liberali (FDP) dobili bi četiri odsto (-1), što je jedan odsto ispod izbornog cenzusa (5%). Ulazak u parlament ne bi pošao za rukom ni opozicionoj Levici koja bi dobila tri procenta (+/-0). S druge strane, novoosnovani BSW s pet odsto (-1) imao bi šanse za ulazak u Bundestag, dok se to ne bi moglo reći i za grupu „Slobodni birači“.

Aktuelna vladajuća koalicija SPD-Zeleni-FDP i dalje u ispitivanjima ne raspolaže potrebnom većinom. I ovo ispitivanje odražava nizak ugled koji vlada u Berlinu trenutno uživa među građanima: radom koalicije nezadovoljno je čak 78 odsto ispitanih.

Migracije su za građane i dalje najvažnije pitanje

Redovni mandat socijaldemokratsko-zeleno-liberalne koalicione vlade kancelara Olafa Šolca traje još oko godinu i po dana. Da li će uspeti da se uhvati u koštac s problemima koji su Nemcima važni u vremenu koje im je ostalo?

Svaki četvrti ispitanik kao najveći problem vidi priliv izbeglica u Nemačku. Rat u Ukrajini je na drugom mestu, spominje ga svaki peti ispitani. Loše stanje privrede je na trećem mestu, a slede socijalna nepravda i klimatske promene.

Anketari su takođe postavljali pitanja i o tržištu rada i socijalnoj politici. Za bržu integraciju izbeglica na nemačko tržište rada zalaže se 72 odsto ispitanih, dok 21 procenat to odbija. Takođe, 56 odsto je za olakšavanje useljavanja stranih kvalifikovanih radnika, dok je 35 procenata protiv.

U Nemačkoj se trenutno raspravlja i o tome šta je s ljudima koji dobijaju tzv. „građansku naknadu“, kako se u Nemačkoj zove osnovna pomoć za nezaposlene, a pritom odbijaju ponude za posao. Za smanjenje naknada građanima u tom slučaju zalaže se 79 odsto ispitanih, a protiv je samo 14 procenata.

S obzirom na probleme s državnim penzionim sistemom, građani su pitani i šta misle o vremenu odlaska u penziju: 69 odsto je protiv daljeg povećanja vremena za odlazak u penziju, 25 odsto smatra da bi to trebalo uraditi.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.