NATO-faktor Crna Gora

„Lepo da vežbate“ – tako glasi naslov podužeg članka novinara Tima Nešitova objavljenog u dnevniku Zidojče cajtung:

„Elena i Aleka, obe crnogorske podmornice, nalaze se u Kotorskom zalivu. Površina mora je kao ogledalo, brda uveče nestaju u izmaglici – a podmornice su naravno vic. One su vlasništvo firme Montenegro Submarine koja organizuje vožnje oko kotorske luke. Podmornice ne mogu da zarone, ali su zato oslikane dobro raspoloženim delfinima kornjačama i morskim zvezdama. Jadranska obala živi pretežno od turizma, ali u ovo doba godine se ništa ne dešava.“

Autor u nastavku objašnjava da se crnogorska mornarica sastoji od dva patrolna čamca proizvedena osamdesetih godina, da bi potom prešao u ptičju perspektivu: „Priča o tome kako se brdovita jadranska Crna Gora otcepila od Jugoslavije, mogla bi biti balkanska priča, puna strasti i ponešto nepregledna, ali, pošto bi Crna Gora ovog proleća trebalo da pristupi NATO, to se tiče tako reći svih nas. Pre svega u Moskvi vlada veliki gnev zbog novog proširenja NATO; Putinov portparol je najavio ’akcije odmazde’. Priča se da su ruski nacionalisti skovali zaveru da ubiju crnogorskog premijera; Crnogorci su pokrenuli istragu.“

„Večite teme Rusija i NATO, posle izbora Trampa za predsednika SAD nisu postali ništa manje aktuelne. Tramp smatra da je NATO s jedne strane prevaziđen, a s druge – veoma važan, što zbunjuje u vreme kada američki tenkovi u okviru operacije ’Atlantska odlučnost’ krivudaju po Evropi da bi pokazali Vladimiru Putinu ko je gazda. Crnogorska vojska je mala: 1.800 ljudi u pešadiji, avijaciji, mornarici, sve zajedno.“ Autor objašnjava kako se posle raspada Jugoslavije i Crna Gora odvojila od Srbije te da „u čitavoj zemlji živi jedva onoliko ljudi koliko i u Frankfurtu“.

„No, referendum o nezavisnosti je bio tesan, a i deset godina posle njega, mnogi Crnogorci sumnjaju da crnogorski jezik uopšte postoji. Ovde mnogi smatraju sebe Srbima i žele (…) uspostavljanje osovine Podgorica – Beograd – Moskva, slovenske osovine.“

Autor teksta u razgovoru sa Blažom Gašićem, zamenikom komandanta broda P-34, saznaje zašto je sagovorniku drago što će Crna Gora ući u NATO: mogao bi da dobije veću platu, a i za oficire poput njega će možda biti više posla u inostranstvu. „Crna Gora je već godinama uključena u misije EU i NATO. Zvaničnim učlanjenjem Crne Gore NATO dobija pre svega jedno: kontrolu nad važnim delom obale u Sredozemlju. Brodovi NATO mogu da plove svuda između Gibraltara i Istočne Turske, ali ovamo do sada još nisu mogli.“

Kroz razgovore sa Gašićem se podseća na kompletnu noviju vojnopolitičku istoriju Crne Gore, od jugoslovenskih vremena naovamo, a slično je i sa drugim akterom reportaže, sveštenikom Momčilom, iz Srpske pravoslavne crkve, koji ne voli NATO. A „odbija i čitavu mladu državu Crnu Goru, koja je u njegovim očima proizvod američkih intriga na Balkanu“.

Nepoželjna Ana Frank

A austrijski dnevnik Prese piše o „Nepoželjnoj Ani Frank“ u Hrvatskoj. „Više od 40.000 hrvatskih đaka je tokom protekle tri godine u 23 grada ove jadranske države posetilo putujuću međunarodnu izložbu ’Ana Frank – istorija za sadašnjost’, inače već prikazanu u 40 zemalja. Ali, direktoru Tehničke škole u Šibeniku je već dan nakon otvaranja izložbe o devojčici koja je umrla 1945. u koncentracionom logoru Bergen-Belsen, bilo dosta. Razlog: na izložbi se vide i table na kojima se podseća na žrtve hrvatskog fašističkog ustaškog režima.“

Direktor je insistirao da se uklone nepoželjne table tao da su organizatori rešili da zatvore izložbu posle jednog dana. „Jedna od ključnih poruka izložbe namenjene pre svega mladima jeste da su deca previše često nevine žrtve ratova – kako je to hrvatskim medijima napisao koordinator izložbe Tvrtko Pater. Nažalost, u Hrvatskoj ima sve više slučajeva da interesne grupe i političari instrumentalizuju istoriju kako bi stvorili nove podele na ’nas’ i ’njih’, na ’dobre’ i ’loše’. Uklanjanje pomenutih tabli bi osnažilo ideju da je Drugi svetski rat bio nešto što se ticalo samo Nemaca i Jevreja, napisao je Pater. Ali, bilo bi to falsifikovanje istorije kada bi se ignorisala činjenica da su Hrvati i te kako bili deo tog rata.“

„Još prošlog aprila, udruženja porodica žrtava su zbog sve češćeg ublažavanja ustaških zločina – što čini i hrvatska vlada – prvi put bojkotovale zvaničnu komemoraciju u nekadašnjem koncentracionom logoru u Jasenovcu. U jedinom logoru smrti kojim nisu upravljali Nemci, za vreme rata je ubijeno više od 80.000 ljudi.“