Markus: „Srbija postaje još privlačija za nemačke firme“

Investicione garancije su centralne za nemačku spoljnotrgovinsku politiku. Ako nemačka kompanija investira u neku zemlju u razvoju ili takozvanu zemlju brzog razvoja, može da se prijavi za osiguranje kod savezne vlade.

U slučaju da kompanija mora da otpiše investiciju zbog eksproprijacije, rata ili kršenja zakona od strane vlade dotične strane zemlje, nemačka vlada će nadoknaditi veći deo gubitka. Na primer: u prvoj polovini  2023. vlada Nemačke je garantovala svojim osiguranjem oko 30 milijardi evra investicija.

Međutim, to osigurnje skopčano je određenim, često milionskim troškovima i za samu kompaniju koja želi da investira - kako u obliku taksi, birokratije, tako i u slučaju ako zaista dođe do slučaja štete.

Deo strategije diverzifikacije

Zato je važna vest to što nemačka vlada početkom sedmice odlučila da poboljša uslove garancija investicija za nemačku privredu u odabranim zemljama i prepolvi troškove garancije. Reč je 34 zemlje na svim kontinentima. Kada je reč o Evropi, navedene su Turska i zemlje Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Ova odluka je deo strategije diverzifikacije nemačke vlade koja ima za cilj da smanji snažnu zavisnost od nekih tržišta i kritičnih čvorova u lancima snabdevanja. Poboljšani uslovi imaju za cilj da podstaknu kompanije na nova ulaganja na tržištima na kojima su trenutno malo aktivne. „Sa novim pozitivnim podsticajima, snažno podržavamo nemačku ekonomiju u važnoj diversifikaciji za veću otpornost na krize", rekla je državna sekretarka za ekonomiju Franziska Brantner list Handelsblat.

„Odabrali smo zemlje koje su pouzdani spoljnotrgovinski partneri i politički stabilne", rekla je Brantner za nemački list.

Privredna saradnja Nemačke i Srbije na „neviđenom nivou"

Šta ova odluka znači za Srbiju pitali smo Aleksandra Markusa, izvršnog člana Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK) u Beogradu.

„Ekonomski odnosi Nemačke i Srbije već sada su na neviđenom nivou. Sa oko 80.000 stvorenih radnih mesta, grupa kompanija sa nemačkim kapitalom je verovatno jedan od najvećih, ili najveći strani investitor u Srbiji u pogledu broja radnih mesta. Spoljnotrgovinska razmena Nemačke i Srbije je u poslednje dve godine porasla za više od 25 odsto, što je samo po sebi izuzetno", kaže Markus za DW i dodaje:

„Svako pojednostavljenje i bolji uslovi za garancije ulaganja su dobar znak. Na kraju, nije bitan samo iznos sume koju firma treba sama da snosi u slučaju štete, već i koliko cena investicione garancije povećava ukupne troškove projekta i koliko je dugotrajna i birokratska prijava za takve garancije u konkretnom slučaju. To su ključne tačke iz perspektive kompanija koje žele da ulažu u neku zemlju".

Bitni su ekonomski faktori

Ima li kompanija koje su čekale ove nove, povoljnije uslove i koje će sada ulagati u Srbiju?

„Svi faktori igraju ulogu pri odabiru lokacije za investiranje. Međutim, po pravilu, veću ulogu igraju ekonomski faktori. Vlada Srbije daje veoma atraktivne podsticaje za ulaganja investitorima, bilo domaćim ili stranim. Oni svakako igraju veću ulogu u pojedinačnim slučajevima zbog obima i veoma lakog procesa primene. Prema godišnjem izveštaju nemačke vlade  o investicionim garancijama Srbija je sa četiri projekta 2022. bila među prvih 5 zemalja za koje su bile tražene takve garancije.

Kombinacija sada poboljšanih uslova sa nemačke strane, sa podrškom koju nudi srpska strana, omogućiće većem broju nemačkih kompanija da Srbiju smatraju atraktivnom lokacijom za investiranje".

Da li su sada smanjeni troškovi investicija bili prepreka za neke kompanije koje su htele da ulažu u Srbiju?

„Reč je o osiguranju rizika, a za Srbiju i dalje važi Ugovor o zaštiti investicija između Nemačke i Jugoslavije, koji je stupio na snagu 25. oktobra 1990. Dakle, investicije iz Nemačke su suštinski zaštićene. Međutim, garancija nemačke vlade je dodatna zaštita jer to znači će u slučaju štete, kompanija sigurno na kraju dobiti novac sa jedne strane – od  države u kojoj je invetirala ili od nemačke vlade. S obzirom na to da je Srbija na nivou 4 u klasifikaciji rizika zemlje, važi i smanjenje godišnjih troškova od deset odsto".

Aleksandar Markus, iz Nemačko-srpske privredne komore u Beogradu za DW još kaže kaže: „Sve u svemu, za neke kompanije ima više smisla da investiraju u neku od zemalja zapadnog Balkana blizu EU nego da idu negde daleko u svetu. Posebno u slučajevima kada su najvažnija tržišta za ove kompanije ionako unutar EU".

Interesantno je i da su nemački projekti koji doprinose klimatskim ciljevima nemačke vlade takođe povlašćeni. To, na primer, znači da investitori u sada povlašćenih 34 zemalja, dakle i u Srbiji, mogu dodatno da profitiraju - ako ulažu u zelenu privredu, odnosno takozvane zelene tehnologije. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.