Srbija sve zanimljivija za nemačke investitore

DW: Kako vidite Srbiju, kao novi direktor Nemačko-srpske privredne komore?

Frank Aleter: Srbija se poslednjih godina razvila u zanimljivu zemlju za nemačke investitore. Oni daju važan impuls za privredni rast i zapošljavanje u Srbiji. Atraktivni programi finansiranja, dobra infrastruktura i, naravno, blizina Evropske unije nude dobre argumente za direktne investicije. Investitorima širom sveta potrebna je pravna sigurnost i dobra baza kada se radi o radnicima i stručnjacima. Vlada Srbije se bavila obema oblastima i postigla je značajan napredak, posebno poslednjih godina.

Po čemu je Srbija specifična kao ekonomski partner?

Istorija je pokazala da je Srbija, zbog svog geografskog položaja, strateški važna lokacija. To važi i danas, tako da se radi o raznim interesima investitora koje Srbija može da zadovolji. Pored Evropske unije, Srbija se oslanja i na dijaloge sa Kinom i Rusijom. Srbija je istovremeno nalazi u dinamičnom regionu koji se oslanja na ekonomski rast. Ta dinamika je zarazna i hoćemo da to učinimo još poznatijim u Nemačkoj.

Kakva je trenutna situacija kada je u pitanju razmena između Nemačke i Srbije? Koja roba i usluge dominiraju? Koliki je obim trgovine?

Podaci za 2020. još nisu dostupni, 2019. obim trgovine iznosio je 5,2 milijarde evra. Uprkos pandemiji korone, ekonomisti i ekonomske institucije računaju sa pozitivan rastom BDP-a u 2021. koji će se barem nadovezati na uspehe iz 2018. i 2019. sa rastom od oko 4,4 odsto. Očekuje se i oporavak nemačkog uvoza i srpskog izvoza. Pretpostavljamo da će Nemačka ostati najvažniji trgovinski partner Srbije, za uvoz i izvoz.

Nemačka iz Srbije uglavnom uvozi (u procentima): elektrotehniku 27,4; mašine 21,9; hemijske proizvode 7,0; hranu 7,0; tekstil i odeću 6,1; Motorna vozila i delove 4,1; sirovine (bez goriva) 3,6; metalne proizvode 3,1; obojene metale 3,0; proizvode od gume 2,9; ostalo 13,9.

Nemačka izvozi u Srbiju (takođe u procentima): mašine 19,7; hemijske proizvode 16,4; motorna vozila i delove 10,1; elektrotehniku 9,9; obojene metale 7,1; ostala vozila 5,1; tekstil i odeću 4,2; ostalo 27.5.

Koje mogućnosti još nisu dovoljno iskorišćene?

Kada je o tome reč, hteo bih da pomenem ekologiju. Tu ima prostora za saradnju obe zemlje. Takozvanim Zelenim ugovorom (Green Deal) EU želi da postane klimatski neutralna do 2050. To takođe ima uticaja na trgovinske partnere koji izvoze u EU. Zbog očekivanih promena u zakonskog okvira, otvoriće se mogućnosti za usluge i tehnologije u oblastima upravljanja otpadom, energije i vode.

Šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi stvari bolje funkcionisale?

Vlada Srbije je 2018. restrukturirala oblast stručnog obrazovanja koje se zasniva na dualnom modelu. Nemačko-srpska privredna komora pratila je taj proces s ciljem da lokalnu ekonomiju podrži kvalifikacijama mladih. Međutim, ima još mnogo toga da se uradi - posebno se mora povećati prihvatanje opšteg stručnog osposobljavanja, zatim postoji potreba za daljim ponudama kvalifikacija u preduzećima ili daljim ponudama za obuku iskusnih zaposlenih u sektoru stručnog osposobljavanja.

Važno je reći da najnovija investicije idu u tehnički zahtevne procese, a ne toliko u radno intenzivna područja. Pored kompanija srednje veličine, tu su i svetske kompanije koje imaju stroge zahteve u pogledu poslovanja po utvrđenim standardima (compliance). Redovna razmena između privatnog i javnog sektora sigurno može doprineti održivom poboljšanju u oblastima pravne sigurnosti i životne sredine.

Rekli ste da mnoge nemačke kompanije razmišljaju o ulaganju u Srbiju kao deo svojih strategija za skraćivanje lanca snabdevanja (Nearshoring). Šta bi to moglo konkretno da znači?

Prošle godine smo primetili da sve više nemačkih kompanija ciljano traži dobavljače iz Srbije. Za to sigurno postoje dva razloga: s jedne strane, Srbija je pozicionirana kao tržište dobavljača za Nemačku, kao deo takozvane nabavne inicijative Zapadni Balkan. A s druge strane, otkrivamo da nemačke kompanije svoju strategiju kupovine zasnivaju na različitim stubovima. Tu veliku ulogu igraju blizina EU i dobra struktura kvaliteta srpskih proizvoda. Te pozitivne aspekte bismo morali da nastavimo da plasiramo u Nemačkoj kako bismo iskoristili prednosti ovog prestrojavanja u oblasti kupovine.

Došli ste u Srbiju u vreme pandemije korone. Kakve šanse ona nudi za dva partnera?

Nesporno je da je pandemija korone učinila veliki korak na polju digitalizacije. Srbija ima veliki broj programera IT i softvera koji rade na inovativnim rešenjima. Od toga mogu profitirati nemačke i srpske kompanije.

Veoma pozitivno gledamo na to kako je Vlada Srbije reagovala i podržala ekonomiju i kompanije tokom korona-krize. Kada se radi o oblasti delovanja naše komore, mogu da kažem da vrlo dobro sarađujemo sa srpskom Vladom.

U vreme rada od kuće i postojeće digitalne infrastrukture u Srbiji... Kako bi nemačke kompanije to mogle da iskoriste i istovremeno uspore odliv mozgova u Srbiji?

Jedan od pristupa može biti Business Process Outsourcing (prebacivanje kompletnog segemnta poslovanja u neku drugu kompaniju ili zemlju). Međutim, do sada nismo primetili taj pristup kod stranih firmi u Srbiji, već više direktna ulaganja u proizvodni sektor. U slučaju pozitivnog ekonomskog razvoja, to će igrati ulogu u budućnosti.

Nemci su poznati po tome da vole da putuju. Koliko je Srbija zanimljiva za nemačku turističku industriju?

Pre pandemije korone, Srbija je posebno privlačila severnoevropske goste. Srbija je i dalje nepoznata nemačkim turistima. Tu postoji veliki potencijal, jer, moguće je da neko vreme posle pandemije putovanja u daleke zemlje neće biti toliko u fokusu nemačkih turista. Srbija ima mnogo toga da ponudi u pogledu kulture, kuhinje i pejzaža. Privredna komora bi bila srećna da tu postavi platformu za razvoj.

Koliko je Srbija zanimljiva kada se radi o izvozu organskih proizvoda?

Potražnja za organskim proizvodima u Nemačkoj eksponencijalno se povećala poslednjih godina. Lokalni izvori odavno ne mogu ni priblžno da zadovolje potražnju. U tom pogledu, Srbija bi mogla da se postavi kao partner za organske proizvode zbog dobrog poljoprivrednog zemljišta i tako privuče investitore.

Šta mislite o takozvanom mini-Šengenu?

To pitanje je suviše složeno da bi se na njega kratko odgovorilo i više je u javnom domenu. Naravno da slobodno kretanje roba, usluga i ljudi doprinosi daljoj razmeni između pojedinih zemalja.

Rusija, a posebno Kina takođe su bacile oko na Srbiju. Da li je to prepreka ili koristi nemačkom angažmanu?

Nemačke kompanije su održivo angažovane u Srbiji i usmerene su ka dugoročnoj budućnosti. Naša saradnja postoji najmanje 20 godina, što jasno pokazuje da smo u Srbiju došli da tu i ostanemo. Nemačka je na prvom mestu među srpskim bilateralnim partnerima i angažman nemačkih investitora značajno doprinosi ekonomskoj održivosti Srbije.

Šta su Vaši prioriteti? Dovodite li potencijalne investitore?

Osnovni zadatak Nemačko-srpske privredne komore je unapređenje trgovine i investicija. I jedno i drugo se može proširiti, iako smo mi kao bilateralna privredna komora zainteresovani za što niži trgovinski deficit. Samo na ovaj način se hitna pitanja ekonomske politike mogu ravnopravno rešavati.

U zadatake nemačke bilateralne privredne komore spada i informisanja multiplikatora u Nemačkoj ili direktno kompanija o tržišnim prilikama u Srbiji. Proširićemo to kako bismo Srbiju u Nemačkoj plasirali kao atraktivnu lokaciju za investiranje.

Frank Aleter je direktor Nemačko srpske privredne komore (AHK Srbija) od 1. februara 2021. Ima više od deset godina iskustva na različitim pozicijama u sistemu nemačkih spoljnotrgovinskih i industrijskih komora sa 140 kancelarija u 92 zemlje. Magistrirao je privredno pravo na Univerzitetu Vitvatersrand u Johanesburgu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android