Kriza? Koja kriza?
28. februar 2018.
Sijena, živopisni grad u Toskani, sedište je najstarije još uvek postojeće banke na svetu. Banka „Monte dei Paski di Sijena“ osnovana je 1472. godine kao zajmodavac za siromašne i osobe s malim primanjima. Ali 2016. je ta banka, zbog kredita bez pokrića, bila u dugovima do guše i zbog toga na ivici bankrota. Država Italija intervenisala je sa četiri milijarde evra i tako (za sada) spasila tu, treću po veličinu banku u zemlji. U međuvremenu se ona ponovo oporavila, ali samo zato što je država tokom leta 2017. preuzela većinu akcija. Čini se da je kriza izbegnuta, iako će neke filijale morati da budu zatvorene, a službenici otpušteni. Veliki deo kredita morao je da bude otpisan, ali dug i dalje iznosi 64 milijarde evra. Ipak, on se polako smanjuje.
- pročitajte još: „Ovde nemamo nikakve šanse“
Upravo tu, u Sijeni, u epicentru italijanske bankarske krize, ministar finansija Pjer Karlo Padoan kandiduje se za mesto u Parlamentu. Padoan se tek nedavno učlanio u socijaldemokratsku partiju, a prethodno je, kao ministar, bio zadužen za spasavanje banaka. Padoan je i neke druge banke izvlačio iz krize – novcem poreskih obveznika. „Sada je sve ponovo u redu“, tvrdi ministar za DW. „Priča s kreditima bez pokrića ima srećan kraj. Stopa kredita bez pokrića danas je za 25 procenata niža nego pre godinu dana, a to ima veze s merama koje je preduzela vlada. Ja trenutno u Italiji ne vidim bankarsku krizu“, kaže Padoan.
Uloga banaka u predizbornoj kampanji
Ministar očigledno zanemaruje to što je banka „Kariđe“ iz Đenove pre par nedelja jedva izbegla bankrot. „Generalno gledano, ta važna tema uoči izbora (u nedelju 4. marta) skoro da ne igra nikakvu ulogu“, kaže profesor ekonomije Ruđero Bertelin sa Univerziteta u Sijeni. Teme kao što je tinjajuća kriza banaka, potiskuje to što italijanska ekonomija u ovom trenutku polako beleži rast, a nezaposlenost se donekle smanjuje. Doduše, „Monte dei Paski“ i druge banke ponovo su solventne, ali strukturalni problemi još uvek nisu rešeni, kaže profesor za DW. „Previše je malih banaka. One moraju da se fuzionišu, a čitav niz filijala mora da bude zatvoren kako bi se uštedelo na troškovima“.
Protivnik ministra Padoana na izborima u Toskani je član „Pokreta pet zveza“ Leonardo Franči. On u tom populističkom pokretu važi kao ekspert za finansije – i protivreči ministru: „Problem kredita bez pokrića još uvek nije rešen. Bilansi banaka se ulepšavaju. Nama je potrebno evropsko rešenje za problem“. Franči predlaže da Evropska unija otkupi od italijanskih banaka njihove kredite bez pokrića. Banke u Italiji ne bi više trebalo da se spasavaju novcem italijanskih poreskih obveznika – one su, kaže Franči, preuzele prevelike rizike i jednostavno pogrešno procenile kredite.
- pročitajte još: Nemački privredni bum – evropski problemi
Za radikalan pristup problemu zalaže se i kandidat desnoradikalne koalicije „Liga“ u Sijeni, Klaudio Borgi. On želi da „Monte dei Paski“ bude u potpunosti podržavljena i istovremeno prisiljena da daje više kredita malim preduzećima. „Levica je uništila najstariju banku na svetu, a sada tvrdi da ju je ona spasila“, kaže kandidat desnice.
Kako smanjiti dugove države?
Birači koji će ove nedelje da glasaju na parlamentarnim izborima, trebalo bi da se pozabave i jednom drugom velikom temom – dugovima države, smatra profesor Ruđero Berteli. Međutim, ni tu se gotovo ništa ne dešava. U predizbornoj kampanji mnogo više se priča o „poklonima“ kada je u pitanju porez ili višim socijalnim izdavanjima – a to potpuno zadužena država teško da može da finansira. Sve stranke, kaže Berteli, kažu da žele da smanje dugove koji iznose više od 130 procenata BDP. „Cilj je jasan, ali nije jasno kako se do njega stiže“, kaže Berteli. Prekomerna zaduženost države centralni je problem Italije. „To sa dugovima ćemo u jednom trenutku da sredimo“, obećava aktuelni ministar finansija Padoan u Sijeni. On ne smatra ni da je zemlja u krizi. „Tvrdnje da će Italija da eksplodira u svojoj dugoj karijeri sam čuo već veoma često. Ali to se nikada nije dogodilo. Italija je sposobna i otporna. Naravno da su dugovi veliki, ali oni sada ne rastu, već počinju da se smanjuju. Privredni rast ponovo je tu, a Italija doprinosi stabilnosti evrozone“.
Državni dugovi moraju da budu smanjeni, to je jasno i kandidatu Leonardu Frančiju iz „Pokreta pet zvezda“. S jedne strane moraju se ukinuti preterani izdaci, a s druge Franči ponovo ukazuje na obaveze Evropske unije. Njegov Pokret se doduše oprostio od svog zahteva da Italija napusti evrozonu, ali EU bi Italiji nekako morala da izađe u susret. „Mi ne želimo više da napustimo evro, to ne bi bilo rešenje. Mi želimo da sa velikom energijom radimo na poboljšanju uslova života sa zemljama Sredozemlja“. Šta pod tim konkretno misli, to Franči nije odgovorio ni nakon što smo mu dva puta postavili to pitanje.
- pročitajte još: Kud plovi EU brod?
Otpis dugova, kako to zahteva kandidat za premijera „Pokreta pet zvezda“ Luiđi di Majo, za kandidate u Sijeni ne dolazi u obzir. „To bi bilo poslednje sredstvo ako bi nas dohvatili međunarodni špekulanti“, kažu oni. Italija to može da postigne zahvaljujući sopstvenim snagama, veruje Leonardo Franci. „Italija je u suštini bogata, ovde žive mnoge dobrostojeće porodice. Moramo da ukinemo izdatke i podstaknemo domaću proizvodnju“, kaže Franči.
Neophodna stabilna vlada
Za profesora ekonomije Ruđera Bertelija jasno je da smanjenje dugova može da funkcioniše samo ako italijanska privreda bude i dalje rasla – i to konstantno. U ovom trenutku privredni rast iznosi jedan odsto, to je znatno slabije od privrednog rasta na nivou evrozone. Nekakav nejasan izborni rezultat mogao bi da ugrozi taj slab ekonomski rast, upozorava Berteli. „Trenutno je situacija u ekonomiji dobra, izbori to ne bi smeli da prekinu. Zbog toga bi koaliciona vlada morala da bude formirana što je moguće pre, iako sve stranke danas govore da žele same da vladaju“.