Retoričku snagu svog govora predsednik Evropske komisije preuzeo je iz žargona pomorske plovidbe: Evropa ponovo ima vetar u jedrima, treba da podigne sidro i raširi jedra za zajedničku budućnost. Tako glasi njegov apel. A pošto Junker rado pokazuje osećaje, ukazao je i na svoje dugogodišnje, ponekad bolno iskustvo kao profesionalnog Evropljanina: apeluje na jedinstvo i ponovo želi više integracije u Evropskoj uniji.
Evropa jedne brzine?
To se ne uklapa u Evropu sa dve brzine, kakvu planiraju Pariz i Berlin. Predsednik Francuske Emanuel Makron pre svega je taj koji od evrozone hoće da napravi jezgro jače integrisane grupe. To je stara ideja evropske avangarde. Šef Komisije, sa druge strane, želi da sve zemlje EU uvedu evro, pa i one koje ekonomski kaskaju. Njih bi trebalo uhvatiti pod ruku.
Međutim, to kakve fatalne posledice mogu biti kada se slabija zemlja stavi u korset evrodiscipline, vidi se na primeru Grčke. Junkerov plan bi dakle, zbog većih evropskih zemalja mogao da padne u vodu. Suprotno od dobro je ovde dobro mišljeno.
Evropa iste brzine kako su je zamislili osnivači EU, odavno se pokazala kao nepraktična. Zbog porasta broja zemalja-članica to se često završavalo institucionalnim zastojem. Voz je otišao i to u drugom pravcu.
Maslinova grančica za istočnu Evropu
Aktuelnu krizu sa zemljama Višegradske grupe Žan-Klod Junker elegantno je zaobišao. Druge zemlje istočne Evrope otvoreno je pozvao da se više približe zoni Šengena i evru, pritom zaboravivši da opomene Poljsku i Mađarsku zbog nedostatka vladavine prava.
To je politički pametno, ali on tako zaobilazi sukob s neposlušnima u koji Evropska komisija i vlade zemalja EU moraju da uđu. Taj spor se ne uklapa u pozitivnu sliku evropske budućnosti na kojoj Junker radi. Do tog razračunavanje međutim mora da dođe, ono ne može da se gura pod tepih. A ono sadrži veliki razorni potencijal.
Jasan stav prema Turskoj
Otkazivanjem Turskoj članstva u EU, šef Komisije govori iz srca većine u Evropi. I za to pronalazi prave reči. On zahteva oslobađanje uhapšenih novinara i kraj besramnim uvredama na adresu evropskih vlada.
Istovremeno, Junker ne želi da predsedniku Erdoganu dâ šansu da otpiše razgovore sa Evropskom unijom. Ruka Evropljana ostaje ispružena za demokrate u toj zemlji – to je poruka. I pregovori o članstvu ostaju tamo gde jesu – na ledu. O prekidu se ne govori, što se zahtevalo u nemačkoj predizbornoj kampanji. Većina zemalja EU zagovora najpre diplomatsku liniju, iako je povreda vladavine prava u Turskoj iz ugla evropskih vrednosti nepodnošljiva.
Zajedno na veliko putovanje
Bio je to govor po meri mnogih. On sadrži ponude koje idu na sve strane: zaštita investitora od Kine – za francuskog predsednika Makrona; pohvale i podrška za Italiju – vezano za izbegličku krizu; pomoć za Afriku i paket mera za jačanje bezbednosti EU. U to spada i neka vrsta evropskog FBI, kao i povezivanje predsedničkih kancelarija u Evropi.
Niz tih ideja mogao bi da se izjalovi zbog stava vlada zemalja EU. Ali osnovna ideja je ispravna: „bregzit“ primorava Evropu da se poveže i poveća svest o svojim vrednostima. Evropska unija bi trebalo da iskoristi povoljnu ekonomsku situaciju i svoj politički manevarski prostor, kako bi sprovela potrebne reforme. Jer kao što svaki jedriličar zna: posle dobrog vetra – opet sledi bonaca.