„Krik“ još odjekuje

Mnogi ljudi 2013. nisu znali kako da shvate pojam seksizma, koji se odnosi na diskriminaciju na osnovu pola, pa su ga izjednačavali sa pojmom seksa. Danas je to drukčije, kaže Jasna Štrik, spisateljica i blogerka koja predaje o temama ravnopravnost polova i feminizma.

 - pročitajte još: Granice sive zone flerta

I Laura Himelrajh, glavna urednica internet-magazina vice.com, smatra da se u svesti ljudi nešto promenilo. Ona je za magazin Špigel u oktobru rekla: „Nekada se raspravljalo o temeljnom pitanju: ima li u Nemačkoj seksizma? Sada se to pitanje više ne postavlja. Sada se diskutuje o tome koliko je seksizam rasprostranjen u društvu.“ Za ovu novinarku je to samo prvi korak.

Kako je sve počelo

Prašina u javnosti se podigla kada je Laura Himelrajh za magazin Štern napisala da joj je jednom prilikom šef poslaničke grupe FDP u Bundestagu Rajner Briderle rekao da bi (svojim poprsjem) mogla da „ispuni dirndl“ – alpsku žensku nošnju sa uskim prslučetom. Ona je u svom tekstu pomenula i još neke verbalne ispade tog političara, na primer, da je on prilikom posete jednom poljoprivrednom kombinatu pri pogledu na vime jedne krave rekao da bi imala „veličinu brushaltera 90 L“.

Bilo bi preterano reći da je taj tekst bio jedini okidač za novu debatu. Jasna Štrik, jedna od inicijatorki haštaga #Aufschrei („krik“) smatra da je još 2013. raspoloženje bilo promenjeno. Još i pre Briderleovog portreta objavljen je članak o seksizmu u stranci Pirata. U pripremi je bila i svetska kampanja „Ustanak milijarde“ – kampanja za jednakost i protiv nasilja nad ženama i devojčicama. A posle jednog grupnog silovanja u Indiji sa smrtnim ishodom čitav svet je bio užasnut.

U noći između 24. i 25. januara pre pet godina su se na Tviteru „srele“ tri žene, među njima i Štrik, da bi povodom jednog članka o svakodnevnim seksističkim primedbama i napadima razmenile svoja iskustva i Ane Vicorek je smislila haštag „krik“.

Sledećeg dana je Štern objavio portret Rajnera Briderlea, jednog od najstarijih i najpoznatijih političara FDP. On je inače upravo bio proglašen za kancelarskog kandidata i debata o seksizmu je prodrla u javnost.

Veliki odjek

U najkraćem vremenu hiljade žena su progovorile o svojim negativnim iskustvima; tema je postala aktuelna u velikim tok-šou emisijama; čak su i inostrani mediji poput Njujork tajmsa u SAD, izveštavali o događajima u Nemačkoj.

 - pročitajte još: Drugačiji pogled na debatu: zar je sve seksizam?

„Krik“ je objedinio emocije, dao im prostor. Žene koje su učestvovale u debatama su najvećim delom bile na izmaku dvadesetih i početku tridesetih godina, i rasle su sa osećanjem da su ravnopravne. „A onda su se zaposlile i ustanovile: mene ovde drukčije tretiraju nego muškarce. I to smatram neprijatnim.“ No, jedan tvit Štrikove pokazuje da neprijatna iskustva mogu da se dožive i u školskoj klupi.

„Krik“ (#Aufschrei) je potom dobio i nagradu Grime onlajn: „Sa interneta, tema je prešla u etablirane medije i politiku, a to je dejstvo koje nijedan haštag pre toga nije imao u Nemačkoj“, rečeno je u obrazloženju nagrade. Tu je navedeno i da veliki odziv pokazuje koliko društveni mediji mogu biti delotvorni i relevantni.

Izbledelo značenje na Tviteru

„Krik je postao neka vrsta simboličkog pojma. Svi odmah znaju da se radi o toj debati“, kaže danas Štrikova. Na Tviteru je taj haštag, doduše, sada pomešan sa mnogim drugim temama oko kojih postoji ogorčenje, ili se upotrebljava ironično, ili ga koriste desničari da bi izneli na sramni stub navodnu ravnodušnost prema krivičnim delima čiji su vinovnici stranci.

Zato postoji novi haštag: #MeToo. Ovaj put se radi o otkrićima oko holivudskog producenta Harvija Vajnstina. Štrik smatra da je dobro što se debata vodi i na međunarodnom planu i što joj doprinose mnoge poznate ličnosti. „Ako je uopšte moguće rešiti taj problem globalno, onda je svakoj generaciji potrebna njena debata o seksizmu, kaže Jasna Štrik za DW.

Za Anu Vicorek, savetnicu za digitalne medije i feminističku aktivistkinju, to nije dovoljno. Ona je, nakon što se pročulo za skandal sa Vajnstinom, u jednom tekstu za DW napisala: „Ako znamo da je ovaj društveni problem tako dalekosežan i da znači teško zadiranje u slobode devojčica i žena, on je još uvek užasavajuće nevidljiv.“ Da bi se nešto promenilo, prema njenim rečima bi trebalo da se ukinu stereotipi u vaspitanju dečaka i devojčica.

Udarci za feminizam

Prema mišljenju Jasne Štrik, seksizam je ostao prisutan kao tema, sa nejednakim intenzitetom, između ostalog i zbog predizborne kampanje predsednika SAD Donalda Trampa, u kojoj je postalo poznato kako se on napasnički ponašao prema ženama i o njima govorio sa omalovažavanjem. Ona dodaje: „Čak i ako se može dokazati da se muškarci tako ponašaju, to ne znači da je to početak kraja njihove karijere.“

 - pročitajte još: Srbija: Između #MeToo i „sama je kriva“

Ovaj primer pokazuje da u poslednjih pet godina nije sve postalo bolje. „Nalazimo se usred desnokonzervativnog nazadovanja. U to spada ne samo činjenica da mnogo ljudi glasa za Alternativu za Nemačku, već i određena slika porodice i žene.“

Po njenom mišljenju, stalno tematizovanje seksizma je važno i zato što svakodnevni seksizam pruža plodno tle za seksualno nasilje. Ona smatra da je „tužno“ to što se posle svih godina diskusije još uvek često spominje da su žene same krive za napade jer se suviše slobodno oblače: „Tu se ne sme odustati od borbe.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android