Kako su mi se otvorile oči

Pre šesnaest godina sam htela da se informišem o mogućnostima za investiranje i napravila sam termin kod finansijskog savetnika. Čekala sam u hodniku. Jedan zgodan mladi čovek se sputio stepenicama i s osmehom mi pružio ruku: „Dobar dan, gospođo Čang!“ Pomalo zbunjeno sam uzvratila osmeh: „Da budem iskrena, očekivala sam nekog starijeg, prosedog gospodina.“

Prošle nedelje čitam da je Svsan Čebli šokirana, zato što je jedan bivši ambasador nije prepoznao kao državnu sekretarku, uz objašnjenje da je tako mlada i lepa. „Stalno doživljavam seksizam. Ali ovako nešto kao danas još nisam“, napisala je političarka SPD na svojoj Fejsbuk stranici.

Da sam sedela u pubici, spontano bi pomislila: pomalo nespretan kompliment, ali dobronameran. Srećom pa postoje političari koji za nas postavljaju stvari na svoje mesto: dakle, seksizam je u pitanju, zato što izjava starijeg gospodina implicira da jedna tako visoka funkcija ne bi trebalo da bude poverena mladoj ženi.

Istog trenutka sam se setila susreta sa svojom finasijskim savetnikom. I u mojoj izjavi je postojala sumnja u njegove savetničke sposobnosti zbog njegovih godina. Uostalom, indirektno sam ga svela na njegov pol i izgled. Seksizam, da veći ne može biti!

Seksizam vreba na sve strane

Kada su moji senzori za seksizam bili aktivirani, više nije bilo zaustavljanja. Setila sam se kako je novinar Frank Plazberg upitao Edmunda Štojbera (bivši premijer Bavarske, prim. red.) koji poklon bi doneo kada bi ga Sebastijan Kurc pozvao na operski bal. Štojber je kazao da bi to bio divan buket cveća za njegovu prelepu suprugu. Zar on misli da ga starost štiti od seksizma?!

Tokom vikenda sam gledala Vagnerovu operu „Tanhojzer i pevačko nadmetanje u Vartburgu“. Jedva sam izdržala. Seksističke strofe, jedna za drugom. Na primer: „Tvoj sladak šarm je izvor svega lepog, i svako čudo dolazi od tebe. Žar koji si mi ulila u srce, kao plamen bukti samo za tebe!“, veličao je Tanhojzer lepu Veneru. Tako se i nastavilo.

Moje istraživačko putovanje u svet seksizma otišlo je još dalje. Slučajno sam naletela na jednu izjavu Hajnriha Hajnea o Minhenu: „Ovde je pivo savršeno" i „povoljna je situacija sa ženama"… Zapravo bi trebalo poslati pismo rektoru Hajnrih-Hajne-univerziteta u Diseldorfu i pitati ga kako njegova ustanova može da nosi ime jednog takvog seksističkog mačoa. Feministkinje su verovatno to odavno učinile.

Ništa protiv feministkinja. One imaju velike zasluge za izjednačavanje prava muškaraca i žena. Kada pomislimo da pre šezdeset godina žene u Nemačkoj nisu mogle da otvore račun u banci ili da rade bez dozvole muža, onda shvatimo da danas živimo u mnogo naprednijem vremenu.

Nemački muškarci su bedne svinje

O okviru borbe za izjednačavanje prava, muškarce smo prevaspitali i potpuno uzeli pod svoju kontrolu. Pored majki, na životne poglede dečaka utiču i vaspitačice i nastavnice. Kasnije se od njih očekuje da preuzmu različite uloge. Treba da razumeju žene i budu strastveni ljubavnici, moderni očevi koji ćerke prate na časove baleta, savetnici za pubertetlije i po mogućstvu da još i dobro zarađuju. I pored svih napora da budu bolji ljudi, stalno im se prebacuje da ugrožavaju žene i da su zapravo svinje.

Nemačke muškarce bi neko mogao da žali. Mene podsećaju na kineske reakcionare za vreme Kulturne revolucije koji su u svakoj prilici bili na napadani i javno sami sebe kritikovali: da, već je jednom zloupotrebio svoji šefovsku poziciju, pozvavši mladu praktikantkinju na ručak, već se jednom okretao za ženom uputivši joj neprimereni kompliment.

Možemo i dalje da ih maltretiramo, kako bi iz njih isterali i poslednji delić muške prirode. Ali onda ne bi trebalo da se žalimo, ako nam uskoro više niko ne pridrži vrata, ne pomogne sa teškim koferom, ne uputi kompliment i ako muške kolege prestanu u nama da vide ženska bića. Ovo poslednje mi je posebno teško zamisliti, jer kao što Kinezi rado kažu: „Kad se tim sastoji od muškaraca i žena, svakodnevica nije tužna i siva." Ali moglo bi i bez komplikovanja i da ne glumimo uvređene devojke zbog svake sitnice.

Mučno ćutanje

Nemojte pogrešno da me razumete. Seksualni napadi, a pogotovo silovanja za mene nisu sitnice. Ali upravo o tome ćuti većina aktivistkinja i javnost. Ne čujem krik zbog potpuno anahrone slike žena koju su tokom masovnog doseljavanja u zemlju uvezli pre svega mladi muškarci. Ne čitam besne komentare zbog toga što se na nasrtanja na devojke i mlade žene na bazenima, u međuvremenu gleda kao na nešto prirodno, i što je pritom jedina kontramera uvođenje jednog dana sedmično samo za žensko plivanje.

U svakom slučaju ja mogu da se izvinim za moje tadašnje seksističke izjave upućene finansijskom savetniku mladolikog izgleda, sa kojim sam u međuvremenu četrnaest godina u braku.

Žang Danhong je rođena u Pekingu i preko dvadeset godina živi u Nemačkoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android