Krijumčari znaju kako do Srbije

Rezovo je mesto na jugoistoku Bugarske. Od najbližeg turskog sela ga deli Rezovska reka. Meštani strahuju da će izbeglice i migranti početi da im dolaze iz Turske – čamcima. Nakon pokušaja vojnog puča u Turskoj, u Bugarskoj strahuju da bi mogao propasti dogovor između EU i Turske o izbeglicama i da bi Turska mogla da dozvoli neometan prelazak granice sa Bugarskom dugačke 240 kilometara.

Rezovska reka je deo te granice koja je sa bugarske strane zaštićena ogradom dužine 30 kilometara i visine 3,5 metara. Ograda bi sada trebalo da bude postavljena duž čitave granice. Trebalo bi da bude podignuta i duž granice sa Grčkom u dužini od 484 kilometra. Makedonija je zatvorila svoju granicu sa Grčkom i Bugari sada strahuju da će izbeglice i sa grčke strane pokušati da uđu u Bugarsku.

Sofija je veoma zainteresovana za dobre odnose sa Turskom – ne samo zbog turske manjine u zemlji. Međutim, ona nastoji da bude oprezna u razgovoru sa Ankarom. Ne radi se o tome da se ostave otvoreni komunikacioni kanali, nego „da se radi ono što je neophodno da bi Ankara ispunila svoje obaveze i da mi ne bismo bili preplavljeni izbjeglicama“, kaže bugarski premijer Bojko Borisov.

On je o ovoj temi telefonski razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i posle toga najavio dodatnu pomoć EU u iznosu od šest miliona evra. Osim toga, očekuju se i dodatna sredstva koja bi ubrzala podizanje ograde na granici sa Turskom. Bugarskoj bi u obezbeđivanju granice sledeće nedelje trebalo da pomogne i Fronteks. Ova agencija će poslati dodatno osoblje, vozila, specijalne kamere i pse kako bi bilo sprečeno krijumčarenje ljudi iz Turske u Srbiju.

Strah od novog talasa

„Sofija mora biti glasna ako želi da je neko čuje“, smatra politikolog Tihomir Bezlov koji ukazuje na iskustva sa Grčkom. „EU plaća duplo, čak i trostruko, za sve ono što Grčka preduzima u cilju obezbeđenja granice. Mi u Bugarskoj smo do sada bili dosta skromniji.“ On smatra da je zaštita bugarske granice sada bolja.

No, bez obzira na to, ilegalni migranti se svakodnevno kamionima krijumčare u Srbiju. „Graničari dnevno hapse i do 200 ilegalnih migranata koje deportuju nazad u Tursku“, nedavno je izjavio bugarski premijer Borisov. Kroz dve sedmice putuje u Ankaru da bi o tome razgovarao sa turskim predsednikom Erdoganom.

„Granica između Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Mađarske, hermetički je zatvorena. Trenutno je glavni pritisak na Bugarskoj i Makedoniji“, kaže stručnjak za Balkan Biser Bantčev. On je siguran da izbeglice jednostavno žele dalje i da zbog toga preko Bugarske i Makedonije traže put za Srbiju, ne osvrćući se na to što je srpska zapadna granica zatvorena. Srpske granične patrole su prema zvaničnim navodima u poslednjih 14 dana uhapsile više od 1.500 osoba koje su iz Bugarske i Makedonije ilegalno prešle granicu.

Bentčev smatra da će Bugarskoj biti teško ako Srbija zatvori granice sa te dve zemlje. To se do sada nije dogodilo jer Beograd računa na bugarsku pomoć u razgovorima sa EU i ne želi da naljuti Sofiju, smatra Bentčev. Srbija je nedavno na granici sa Bugarskom angažovala vojsku i policiju kako bi sprečila krijumčarenje ljudi, a ministar unutrašnjih poslova Srbije Stefanović je Bugarskoj ponudio pomoć pri obezbeđivanju granice sa Turskom.

Efektivne mreže krijumčarenja

„Krijumčarenje ljudi preko Bugarske u Srbiju je veoma dobro organizovano, sinhronizovano i često se odvija uz pomoć korumpiranih policajaca“, izjavio je za DW bivši šef granične policije general Valeri Grigorov. „Izbeglice i migranti se u roku od 72 sata sa turske prebacuju na srpsku granicu. Krijumčari ih najpre voze do Sofije gde izbeglice za prenoćište – uglavnom u romskim kućama – plaćaju po 20 evra.“ U Sofiji su se čak sukobila dva romska klana koji se bore za ovaj unosan posao, kaže Grigorov.

„Neophodne su zajedničke grčko-bugarske granične patrole kako bi bio kontrolisan teško pristupačan teren“, kaže bivši general. Veliki problem je korupcija unutar policije. „Postoji jedna vrsta poslovnog partnerstva između krijumčara i policije koje vlast toleriše“, smatra Grigorov. Bez uništavanja tih mreža, borba protiv krijumčarenja neće biti uspešna – i Rezovo bi u tom slučaju moglo da postane usputna stanica za izbeglice na njihovom putu ka Evropskoj uniji.