Beogradski Sultan čeka mušterije

„Zbog sporazuma Evropske unije i Turske, izbeglice koriste put preko Bugarske, Srbije i Mađarske“, piše konzervativni list Velt u reportaži nazvanoj „Nova Balkanska ruta“. Od kada Turska prima nazad migrante iz Grčke, a Makedonija ne dozvoljava prolaz, sve više izbeglica preko zelene granice pokušava da prođe u Bugarsku pa zatim Srbiju. Jedan Avganistanac za Velt priča o tome kako su ga bugarski graničari nekoliko puta tukli i vraćali u Tursku, dok se konačno nije dokopao Beograda.

„Krijumčari su mu obećali da će ga za 1.000 evra prebaciti od Istanbula do Beograda. Poput njega svakodnevno 200 do 300 migranata stiže u Beograd, do parka kod autobuske stanice koji služi kao glavno sastajalište. Tu dobijaju hranu, odeću i obuću od volontera, čekaju na drugove, pregovaraju s krijumčarima. Jedan od njih figurira pod nadimkom Sultan. Proseda kratka kosa, siva majica preko pantalona vojničkog stila, zlatni lanac. Sirijac. Vodi posao iz bašte jednog restorana brze hrane blizu parka, uvek je okružen mušterijama. 'On i ne krije šta radi, čak mislim da je ponosan na to', kaže Branislava Đonin, jedna od volonterki. Sa novinarima Sultan ne želi da priča.“

Velt piše da krijumčari u Beogradu traže 800 evra do Beča ili 2.000 do Nemačke, a da jeftinije rešenje košta 100 evra i podrazumeva put do poroznih mesta na srpsko-mađarskoj granici gde se uzdiže trometarska ograda. „Prema zvaničnim mađarskim navodima, od početka godine je privedeno 11.000 osoba zbog povrede granice. Još 3.600 došlo ih je legalno preko tranzitnih zona na graničnom prelazu, gde policija radi najsporije što može kako bi ograničila priliv. Prema zvaničnim navodima, ove godine je u Mađarskoj podneto 12.000 zahteva za azil. Uz to postoji tamna cifra koju niko ne zna: oni koji su neopaženo prošvercovani. Zahtev za azil je zapravo ulaznica za jedan od otvorenih kampova u zemlji, gde bi izbeglice u teoriji trebalo da sačekaju obradu njihovog zahteva. U praksi, međutim, većina njih ubrzo nestane bez traga.“

Oni koji „nestanu“ često se kasnije pojave u Đeru, „poslednjem okupljalištu krijumčara pre Austrije“. „Dva-tri lokala su mesta okupljanja, jedan od njih je turski restoran otvoren pre svega dva meseca“, kaže novinaru Melisa Mesaroš, koja i radi u jednom od ovih lokala. Priča o tome šta je sve videla poslednjih nedelja, o migrantu koji šeta s novčanicom od 10.000 forinti (33 evra) i kondomom i spopada žene, o jednom drugom koji je i nju, Melisu, napastvovao iza šanka. Ispred kafića, piše Velt, šeta krupni čovek u kožnoj jakni, oko njega su mladi migranti. „Stalna mušterija“, kaže Melisa. „Iračanin. Mnogo čavrlja s nama. Četiri puta dnevno dolazi, uvek s drugom grupom, plaća kafu novčanicama od 50 evra.“ Krijumčar, ubeđena je mlada žena.

Možda, zaključuje Velt, kod ovog krijumačara dođe i Avganistanac s početka reportaže. Uslov za to je da porodica u domovini prikupi još novca i pošalje mu u Beograd putem Vestern juniona. Kada bude imao novac, proći će. Jer – to je poruka teksta u Veltu – skrivena Balkanska ruta besprekorno funkcioniše.

Protest zbog smena na RTV Vojvodina

Više nemačkih, austrijskih i švajcarskih medija donosi vest o smenama na Radio-televiziji Vojvodine. „Najvažnija srpska udruženja novinara protestovala su protiv, prema njihovom mišljenju, politički motivisanih otpuštanja na javnom servisu“, piše agencija dpa, a prenosi Noje cirher cajtung. „Kod otpuštanja praktično kompletnog vođstva televizije u pokrajini Vojvodini radi se o čišćenjima navodno nepouzdanih novinara, piše u saopštenju pet udruženja. Njih smene podsećaju na tamno razdoblje devedesetih, kada je srpski autokrata Milošević tlačio medije.“