Lov na izbeglice – „brdski sport“

„Bugarski batinaši jure izbeglice“ – tako glasi naslov teksta koji je tabloid Bild objavio o situaciji u Bugarskoj, ili, kako to piše u podnaslovu, „na novoj Balkanskoj ruti“. List prati trojicu članova „patrole“ u brdskom području Strandže na bugarsko-turskoj granici. Oni se zovu: Jurij, Ivan i Dano, nose maskirne uniforme i vojničke čizme. „Traže invazione grupe – i nikada ne pominju reč izbeglice. Jurij, razgrćući granje, besno kaže: sve je njih pozvala Nemačka. Ali one koje uhvatimo, vraćamo natrag u Tursku.“ […] „Pošto je (bugarsko-turska) granica dugačka 260 kilometara, ali je samo polovina obezbeđena ogradom, krijumčari i izbeglice imaju relativno lak posao. Ima dana kada u zemlju dođe i više stotina ljudi, a većina njih želi da nastavi put – za Nemačku.“

„U Bugarskoj se građanskim patrolama ne pridružuju samo pripadnici radikalne desnice. Organizacije za zaštitu ljudskih prava govore o stotinama ljudi koji redovno idu u lov na izbeglice. Neki to rade svakog dana posle posla, neki – samo vikendom. Ivan kaže: Za nas je ovo neka vrsta brdskog sporta a istovremeno branimo našu domovinu. Branimo naše porodice. On nosi sa sobom nož, uvek nadohvat ruke“. Tu su i biber-sprej i pendreci: „Ako nas napadnu, moraćemo da se branimo.“ Batinaši, piše dalje berlinski dnevnik, rade ruku pod ruku sa policijom. „Kada smo u šumi sreli policajce, oni su prijateljski pozdravili maskirane muškarce. Jurij kaže: Policajci su na našoj strani, ali to ne smeju da kažu.“

„Koliko se građanske patrole brutalno odnose prema izbeglicama, vidi se na više video-snimaka: vezani i uplašeni ljudi leže na zemlji a oko njih su muškarci koji viču: Nazad u Tursku – odmah! […] Ne samo što deo građana pozdravlja agresivne metode građanskih patrola, već su ih političari dugo tolerisali. Premijer Bojko Borisov je još početkom godine rekao: Svaka pomoć policiji, graničnoj policiji i državi je dobrodošla. Tek nakon što je na internetu počelo sa se pojavljuje sve više video-snimaka sa brutalnim sadržajem, a organizacije za zaštitu ljudskih prava se pobunile, i bugarsko državno tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv jednog počinioca. Ali, ostali i dalje rade svoje.“

Nemački mediji se bave i jednim drugim aspektom izbegličke krize o kome se mnogo diskutuje: „Maloletne izbeglice koštaju nemačku državu milijarde“, piše dnevnik Velt: „Troškovi za brigu o maloletnim izbeglicama stvaraju sve veće brige nemačkim opštinama. One smatraju da su standardi previsoko postavljeni i traže novi koncept integracije. Jedna maloletna izbeglica državu mesečno košta 3.000 do 5.000 evra. Opštine za takve izbeglice kojih trenutno ima više od 65.000 prema trenutnim procenama plaćaju 2,7 milijarde evra.“

„U međuvremenu se oglasio i nemački Savez poreskih obveznika, primedbom da ne valja to što se troškovi za prijem i integraciju izbeglica veoma razlikuju od opštine do opštine. Predsednik Saveza Rajner Holcnagel je činjenicu da o tim troškovima nema zvaničnih brojki nazvao neprihvatljivom.“

Radio Berlin-Brandenburg se na svom internet-portalu bavi sudbinom homoseksualnih izbeglica. „Više od 130 homoseksualnih i transrodnih izbeglica je tokom prošle godine prijavilo napade i potražilo zaštitu berlinskog saveza gejeva i lezbejki. U pitanju su bile pretnje, fizičko nasilje i seksualni napadi u prihvatilištima za izbeglice saopštio je ovaj Savez. Njegov šef Jerg Štajnert rekao je da bi hitno trebalo poboljšati pomoć homoseksualnim i transrodnim izbeglicama. On navodi da se Savezu tokom proteklih godinu dana javljao sve veći broj izbeglica tražeći pomoć. Zato je u Berlinu otvoreno posebno prihvatilište za homoseksualne izbeglice u kome je moguć smeštaj za 122 ljudi.“