Kratak spoj Beograda i Zagreba

Sumorni trenutak srpsko-hrvatskih odnosa tema je refleksija i odlazećih ministara srpske vlade. Ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Ivica Dačić ocenio je tako da ne razume zašto Hrvatska insistira na formiranju nekakvih timova za bilateralne pregovore kada komisije na tu temu postoje već nekoliko godina. Dačić navodi da te komisije uopšte ne rade i za to okrivljuje Hrvatsku koja, kako kaže, „godinama opstruira te pregovore, i pokušava da te razgovore podigne na politički nivo“. Ivica Dačić takođe je naglasio da u međuvremenu nije bilo ni sastanaka državnih sekretara u ministarstvima spoljnih poslova, niti zamenika ministara – i da ih uskoro neće ni biti.

„Tačno je da su te komisije osnovane pre nekoliko godina i to za neka pitanja koja su spomenuta, kao što su nestali, sukcesija, pitanje granica, i tako dalje. I tačno je da one ne rade, ali ja za to ne bih okrivljavao samo hrvatsku stranu“, ističe za DW Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam. „Iako se znalo da će Hrvatska brže ući u Evropsku uniju i na taj način ojačati svoj ucenjivački potencijal, naša strana nije pokazala dovoljno inicijative da se te komisije sastanu. Ta inicijativa nije postojala čak ni u vreme kada smo imali daleko bolje odnose sa Hrvatskom. A sada je sve to postalo stvar visoke politike, jer Hrvatska želi da, ukoliko popusti oko poglavlja 23 i 24, to kompenzuje na nekoj drugoj strani.“

Zaleđeni odnosi – problemi ostaju

„Oko određenog broja bilateralnih pitanja zaista ne postoji nikakav napredak“, ocenjuje za DW Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. „Ovo čemu sada prisustvujemo jeste nastavak retorike iz hrvatske predizborne kampanje, kada je pažnja sa ekonomskih problema skrenuta na ono što se među građanima lakše prima – a to je pitanje odnosa prema Srbiji i Srbima. Pokazalo se da to nije lako kontrolisati sada kada su se izbori završili i da je ta negativna retorika izmakla kontroli. Naravno, tome je doprinela i sudska presuda Vojislavu Šešelju, tako da smo imali probleme koji su stizali iz različitih pravaca.“

Kada je reč o primedbi Ivice Dačića da Hrvatska opstruira razgovore, Aleksandar Popov primećuje da Srbija i Hrvatska već četiri godine imaju praktično zaleđene odnose. „Kako možete očekivati da se problemi rešavaju ako smo za te četiri godine imali sporadične i maltene iznuđene posete pojedinih zvaničnika. To je veoma nizak nivo za dve susedne zemlje koje imaju dosta razloga da razgovaraju“, kaže Popov. A činjenica da Hrvatska želi da to podigne na politički nivo ima veze i sa unutrašnjom situacijom u Hrvatskoj. „Tamo imamo jednu nestabilnu vladu, za koju je pitanje da li će opstati. Blokada poglavlja 23 i 24 trebalo je zato da pokaže kako eto neko može na taj način da uslovljava Srbiju“, kaže Popov.

„Mislim da Hrvatska nije pronašla kakvu će regionalnu politiku voditi i da li ona namerava da i dalje igra negativnu ili konstruktivnu ulogu kada je reč o evropskim integracijama regiona“, kaže Aleksandra Joksimović. „Tu, dakle, ne mislim samo na odnos prema Srbiji, nego i na odnos prema Bosni i Hercegovini. Dodatni problem je što je Evropska unija, zaokupljena svojim problemima, donekle zapostavila Zapadni Balkan i vidimo da tamo gde nije bilo dovoljno prisustva međunarodnog faktora imamo eskalaciju krize, kao recimo u Makedoniji.“

Propuštene bolje prilike

Paradoksalna je činjenica da su odnosi Srbije i Hrvatske na najnižem nivou upravo u vreme kada vlast u Srbiji, bar deklarativno, pokazuje visok stepen zainteresovanosti za dobre odnose u regionu. Aleksandar Popov smatra da je tu „reč o kratkom spoju ili različitim fazama – da upotrebim taj izraz vezan za električnu energiju. U vreme kada je u Srbiji na vlast 2012. godine dolazila, da tako kažemo, patriotska opcija, na vlasti u Hrvatskoj je bio SDP. Onda se očekivalo da kada u Hrvatskoj pobede patriotske snage, da će se one bolje razumeti sa vlastima u Srbiji i da njima u međusobnim kontaktima niko ne može da zameri manjak patriotizma. Međutim, tu su analitičari promašili u procenama, jer se ispostavilo da ovaj HDZ nije onaj Sanaderov, koji je bio neki desni centar. U Hrvatskoj je, nakon pobede HDZ-a, radikalizovana politička situacija, počeo je progon političkih protivnika, rehabilitovana je NDH. Srbija je u toj situaciji postala neka kolateralna šteta, jer se na njoj pokazivao taj patriotski kapacitet.“

„Propustili smo momentum da neke stvari rešimo“, nastavlja Popov, „a u međuvremenu se situacija dodatno zakomplikovala u čitavom regionu. Kako će se stvari dalje razvijati, nisam prorok i zaista je nezahvalno prognozirati hoće li biti poboljšanja odnosa. Ono u šta sam siguran jeste da to neće ići ni brzo ni lako i da trenutno nema velikog razloga za optimizam da će svi, sada već nagomilani problemi, biti efikasno rešeni.“

Aleksandra Joksimović primećuje da politička kriza u Hrvatskoj dodatno komplikuje situaciju. „Pitanje je pre svega da li će sadašnja vlada, koja je tek formirana, uspeti da preživi. A mislim da njen pad nikome nije u interesu. Srbiji to nije u interesu jer u tom slučaju ona nema partnera sa kojim može razgovarati na hrvatskoj strani. U tom slučaju je onda iluzorno očekivati da se započne sa rešavanjem svih nabrojanih problema između dve zemlje.“