Prolazi junski vlak za Srbiju?

Uprkos diplomatskoj aktivnosti po pitanju hrvatske blokade srpskih pregovora sa Evropskom unijom, na tom polju i dalje vlada status kvo, doznaje DW iz više diplomatskih izvora. Jedan interni papir nemačkog Ministarstva spoljnih poslova govori da Holandija želi da otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 do kraja juna, te da taj stav jasno podržava i Nemačka. „Uslovi za otvaranje poglavlja 23 su, prema našem viđenju, ispunjeni odgovarajućim akcionim planom. Stoga se zalažemo za podršku odgovarajućem izveštaju Evropske komisije“, stoji u dokumentu u koji DW ima uvid.

Podseća se na tri hrvatska zahteva: da Srbija ograniči nadležnost za ratne zločine na svoju teritoriju i državljane, da ispuni sve zahteve Haškog tribunala, i da utvrdi mehanizam prema kojem bi predstavnicima hrvatskih manjina bilo zagarantovano mesto u skupštini. Od ta tri zahteva, Nemačka ima jedino razumevanja za uslov saradnje sa Tribunalom. „Srbija ovde od početka 2015. ne sprovodi više naloga za hapšenje“, stoji u dokumentu. Iako se to ne precizira, misli se na zahtev za izručenjem Vojislava Šešelja, te troje njegovih pravnih savetnika zbog nepoštovanja suda. Navodi se i izjava premijera Aleksandra Vučića da će Srbija sarađivati sa Hagom kada „svi u Haškom tribunalu nauče da poštuju Srbiju“.

Ostali hrvatski zahtevi prevazilaze nadležnosti Komisije i nisu pokriveni evropskim pravom, stoji u dokumentu. Izvori DW navode da to znači da su druga dva zahteva političke, a ne pravne prirode. U dokumentu stoji da ni sastanci hrvatskog šefa diplomatije sa holandskim odnosno nemačkim kolegom u drugoj polovini aprila nisu promenili stav Zagreba. Dodaje se da je Evropska komisija pristala da izađe u susret „opravdanim hrvatskim zahtevima“, ali naši sagovornici veruju da se radi o simboličkoj promeni stava. „Ostaje otvoreno kako će i čime Hrvatska na kraju biti ubeđena da popusti svoju blokadu“, kaže jedan izvor DW-a u Berlinu. Kada stavovi u Briselu budu modifikovani, tražiće se da se Srbija izjasni o njima.

Drugi izvor u Evropskoj komisiji kaže da od Srbije nije zatražena promena pozicije jer pre toga svih 28 članica i sama Komisija moraju da formulišu zajednički stav. „Mi jednostavno tražimo rešenje. Moramo nekako da razrešimo situaciju“, kaže ovaj diplomatski izvor. Nije se izjašnjavao o tome u kojoj meri bi eventualno od Beograda mogli da se traže ustupci o hrvatskim zahtevima.

Bliži se kraj juna…

Holandsko predsedavanje Evropskoj uniji traje do kraja juna i, kako nam je rečeno, još postoji nada da bi do tada mogla da budu otvorena poglavlja 23 i 24. „Mislimo da je lopta u hrvatskom dvorištu. Kao predsedavajući se nadamo da će Hrvatska signalizirati da je spremna da promeni stav“, kaže Dirk-Jan Vermeij, portparol holandskog predstavništva u Briselu. On dodaje da su holandski predsedavajući u kontaktu sa Zagrebom, ali da odatle još nema signala da bi pozicija mogla da se promeni. Iako se hrvatske primedbe odnose na poglavlje 23, zbog njega je zakočeno i poglavlje 24 jer je namera Brisela da u paketu otvori ta dva poglavlja koja se tiču vladavine prava, ljudskih prava, slobode i bezbednosti.

Vermeij za DW kaže da su svi radni i pripremni sastanci obavljeni i da se čeka jedino zeleno svetlo Zagreba. O tri hrvatska zahteva se već „intenzivno debatovalo“. Na ambasadorskom nivou, kaže, „više nema potrebe za novim sastancima, samo bi trebalo da znamo da li možemo da krenemo dalje ili ne“. Do kraja predsedavanja „imamo samo šest sedmica, pa se nadamo da će nam Hrvati uskoro saopštiti da su spremni – ali to je do njih“.

Dojče vele je već pisao da posebno u Nemačkoj postoji veliko nezadovoljstvo što Hrvatska koči srpske pregovore sa EU, te da je zbog toga šef diplomatije Miro Kovač pozvan da Odboru nemačkog Bundestaga objasni takav stav. Uticajni demohrišćanski poslanik Gunter Krihbaum koji vodi pomenuti Odbor, rekao je tada za DW da Zagreb „zloupotrebljava Evropsku uniju“ za sprovođenje bilateralnih zahteva.

Nakon toga su se u medijima pojavile špekulacije o tome kako bi i Rumunija i Bugarska mogle da se pridruže hrvatskoj blokadi tražeći veća prava za svoje manjine u Srbiji. U kancelariji nemačkog ambasadora pri EU demantuju da su druge zemlje podržale hrvatski stav. „Radi se isključivo o Hrvatskoj“, kažu tamo za DW.

Loptanje

Uprkos tome što očigledno u pozadini postoji živa diplomatska aktivnost i što Evropska komisija radi na nekakvom kompromisu, u Zagrebu i Beogradu su zvanično ušančeni na svojim pozicijama i ponavljaju da je lopta u dvorištu onih drugih. Tako je ambasador Hrvatske pri EU Mato Škrabalo na sastanku prošle sedmice rekao da nema zelenog svetla, dok je ministar Kovač nakon toga u jednoj izjavi ponovio da je Hrvatska „poduprla otvaranje pregovora sa Srbijom, ali ići dalje u pregovorima znači ispuniti kriterijume“.

Sa druge strane, srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da se „vrtimo u krug“ i da se Srbija sve vreme ponaša konstruktivno. „Stvar je dogovora i nalaženja rešenja između država-članica i Evropske komisije“, dodala je ona.

Deluje verovatnije da će otvaranje prvih poglavlja sačekati slovačko predsedavanje u drugoj polovini ove godine. Slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak u više navrata je govorio da će proširenje Evropske unije biti jedan od prioriteta predsedavanja njegove zemlje Uniji, te da se nada da će u tih šest meseci u pregovorima sa Srbijom biti otvoreno više poglavlja.