Kosovski dobrovoljci ratuju u Siriji

„Moj odlazak u Siriju bio je motivisan verom. Video sam da je tamo počeo rat između sunita i šiita i, uzimajući u obzir pomoć koju su Aleviti dobili od svoje šiitske braće, inspirisan Kuranom i idejama božijeg poslanika, videvši šokantne scene i masakre nad ženama i decom, odlučio sam da izađem u susret toj zemlji i odem u Siriju“, priča jedan Albanac sa Kosova, bivši borac u Siriji, zemlji za koju pre toga nije ni znao gde se nalazi.

„Tamo se dešava genocid... Otišao sam da tamo umrem, ali to nije bilo u mojim rukama. To je u rukama Alaha. Nije mi uzeo dušu i vratio sam se svakodnevnom životu“, ispričao je taj čovek pod uslovom da mu se ime ne spominje.

„Opravdana pomoć u svrgavanju diktatora“

Idriz Bilibani iz Prizrena je magistar islamskih nauka. Među svojim pristalicama poznat i kao „šeik“. On Islam propoveda na način koji do pre desetak godina nije bio poznat na prostorima Kosova:

„Šta je problem ako bi neko sa ovih prostora odlučio da pomogne tom napaćenom narodu? Odlazi čovek da pomogne narodu koji se muči i ubija od strane diktatorskog, Asadovog režima. Čitav svet je uveren u zločine Asada nad sunitskim stanovništvom i ti zločini su svakog dana sve gori i gori. Među običnim svetom, a kamoli među razumnima, ne bi trebalo da bude rasprave o tome da je obaveza čitavog sveta da pomogne Siriji i da što pre svrgne diktatora.“

„Ljaga za Kosovo“

Sasvim drugačije misli sociolog religije Ismailj Hasani. On najpre priznaje da nema podatke o borcima sa Kosova u sirijskom ratu i dodaje: „Ako je to tako, onda je to ljaga koja pada na Kosovo. Mi još nismo sanirali naše rane, naše pogibije, još uvek imamo pogubljene ljude po ratištima. To da se nađe 'pametna glava' koja će ići tamo da ratuje za bog zna čije interese – to je ljaga na kosovskom društvu“, kaže Hasani.

Istovremeno Idriz Bilibani ide i dalje i kaže da su „hrišćani bliži muslimanima nego Šiiti koji su najveći neprijatelji Islama“. Kao dokaz za to on navodi i neke „istorijske činjenice“ koje su se, kaže, „dešavale vekovima i u kontinuitetu“: „Jedna od šiitskih sekti – Karamita, je u trećem hidžretskom veku napala Meku, u vreme obavljanja hadža i pobila 1.700 hadžija i oko 17.000 stanovnika Meke. Pocepali su zastor Kabe, a crni kamen koji je bio kod njih – tek nakon 22 godine je vraćen… Čak i onda kada su Osmanlije, osvajajući Evropu, doprle do zidine Beča, morali su da se vrate nazad zbog unutrašnjih nemira koje su prouzrokovale šiiti…“

Profesor Ismailj Hasani smatra da su državni organi morali odmah da reaguju kada su došli do podataka o odlasku Kosovara da ratuju u Siriji: „Ministarstvo spoljnih poslova i ostali državni organi i agencije trebalo je da do sada preduzmu mere. Već je kasno da to spreče i da se stvarno vidi o čemu se radi, ko su ti ljudi. Da li su to plaćenici, kriminalci? Da li su to ljudi koji su i bez vere i bez milosti?“

Nema organizovanih grupa koje idu u Siriju

Doktor Mazlum Baraljiu, pravni ekspert i rektor Univerziteta u Prizrenu, ne osporava pravo da se „ideal slobode i demokratije različito tumači i da se u tom pravcu i deluje“. Ali, kaže, „ako je određeno delovanje pojedinaca protivno nacionalnim, a pogotovu međunarodnim zakonima, kao i standardima humanitarnog prava, onda je to predmet raspravljanja pravnih organa, odnosno organa gonjenja ili međunarodnih sudova“, ukazuje Baraljiu.

U pisanoj izjavi za Dojče vele, zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi, kaže da Ministarstvo pomno prati izveštaje o učešću evropskih balkanskih i drugih plaćenika u sirijskom sukobu. „Na Kosovu nema organizovanih grupa koje idu u Siriju. Mi nemamo podatke ni o eventualnim pojedincima koji učestvuju u tom ratu“, tvrdi Selimi.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković