Džihadisti u Nemačkoj
12. maj 2013.Hans-Georg Masen, po profesiji pravnik, dve decenije je radio u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova gde je od 2008. bio načelnik štaba za borbu protiv terorizma. Od avgusta prošle godine Predsednik Nemačke službe za zaštitu ustava kaže da se polazi od toga da se u takozvanim borbenim zonama, na avganistansko-pakistanskoj granici, ali i u Somaliji, delovima Libije i Sirije nalazi više od 50 a manje od 100 džihadista iz Nemačke. Svi su muškarci, većina je mlada, starosti od 17 do 30 godina, migrantskog porekla, mada je i broj konvertita porastao u poslednjih nekoliko godina. Sirija je trenutno u trendu, pa je oko 40 džihadista iz Nemačke u toj zemlji, a i iz zapadne Evrope u celini ih je od 250 do 500.
Najveća briga - pojedinci
Postavlja se pitanje u kojoj meri povratnici iz ratnih područja predstavljaju opasnost kada se vrate u Nemačku? "Jedan od glavnih razloga zbog kojeg su potencijalno opasni leži u tome što se vraćaju kao iskusni borci, koji znaju da rukuju s oružjem i kako se pravi eksploziv. Pored toga, postoji mogućnost da pripadaju terorističkoj mreži i da se vraćaju za zadatkom. Ono što nas takođe brine, su ljudi koji dolaze ideološki opterećeni i postaju uzor za određenu klijentelu."
Hans-Georg Masen kaže da tajne službe imaju dosta dobar pregled situacije, pogotovu kada su pitanju islamističke strukture. „Međutim, najveća briga su pojedinci, koji se ne „ističu“ na internetu ni u privatnom životu. Setite se slučaja Arida Uke, kosovskog Albanca koji je pre dve godine ubio dva američka vojnika na frankfurtskom aerodromu. Niko nije unapred znao da je bio toliko radikalizovan.“
Etničke i jezičke barijere
Protiv takvih napada pojedinaca treba da se bori društvo u celini. Svako može da doprinese bezbednosti, kaže Masen. To znači, da treba prijaviti značajne promene u svom okruženju, bilo na poslu ili u porodici. Drugo, neophodno je da organi bezbednosti još više prate šta se dešava na društvenim mrežama i da prepoznaju da li se neko radikalizovao. Tu se međutim Nemci često suočavaju sa etničkim i jezičkim barijerama. „Etničke i jezičke barijere su uvek iznova izazov za nas. Borimo se s tim tako što zapošljavamo priličan broj ljudi sa migrantskim poreklom i što naše osoblje obučavamo u skladu sa potrebama. Ali to i dalje ostaje izazov, jer džihadisti nisu ograničeni samo na jednu etničku grupu, to su Somalijaci, Avganistanaci, Turci, ali i etnički Nemci i drugi Evropljani."
Autori: Denis Štute / Dijana Roščić
Odg. urednica: Ivana Ivanović