Ko sa kim o čemu?

Novinaru je potrebna jedna kazahstanska akreditacija, pa još jedna, pa možda još i dozvola Rusije. Teško je izveštavati iz Astane, sa najnovijih mirovnih pregovora o Siriji. Peripetije sa akreditacijom nisu bogzna kako bitne, ali možda zgodno pokazuju kakvi će biti ovi razgovori: sa nedefinisanim učesnicima i ciljevima, bez ikakvih garancija u uspeh.

Razgovori u ponedeljak počinju u glavnom gradu bivše sovjetske republike pod patronatom Rusije, Irana i turske, tri aktera od kojih svaki ima svoje interese. Ovakav trijumvirat postao je uopšte moguć posle brzog zbližavanja Ankare i Moskve, nakon što su odnosi dosegli tačku smrzavanja kada je u decembru 2015. turska vojska oborila ruski avion jer je navodno iz Sirije ušao u turski vazdušni prostor.

Na izmaku prošle godine je saradnja produbljena zajedničkim organizovanjem humanitarnih koridora i evakuacije Alepa. Usledio je prekid vatre u celoj zemlji koji i danas zvanično traje, iako svakodnevno ima izveštaja o kršenju sporazuma. Prošle srede gest koji bi trebalo sve da uveri u snagu nove osovine Moskva-Ankara – prva zajednička vazdušna operacija protiv položaja Islamske države u regionu Alepa.

Bez Kurda i Amerikanaca

U Astani će se razgovarati na tehničkom nivou, sa predstavnicima ministarstava odbrane i spoljnih poslova Rusije, Turske i Irana, ali bez samih ministara. Dolazi i izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura, dok će opozicione snage u Siriji predstavljati „vojna delegacija" onih grupa koje i dalje drže određenu teritoriju pod svojom kontrolom.

Jasno je da se neće razgovarati sa terorističkim grupama poput Islamske države i fronta Fatah al Šam (bivša Al Nusra), koja je bliska Al Kaidi. Nasuprot tome, kontroverzna je odluka da u Astanu ne budu pozvani kurdski predstavnici koji su bitan faktor u Siriji. To je, međutim, ustupak Turskoj čiji najveći strah ostaje kurdska država u regionu.

Ruski stručnjak za Bliski istok Aleksej Malašenko u razgovoru za DW ističe pre svega pitanje učešća predstavnika SAD. „To je dovelo razgovore na ivicu kolapsa i pre nego što su počeli", kaže on. Rusija je naime pozvala novog stanara Bele kuće Donalda Trampa da pošalje delegaciju u Astanu, ali to se, po svemu sudeći, neće desiti. Tome se oštro protivio Iran jer dok Moskva očekuje poboljšanje odnosa sa Vašingtonom, u Teheranu se spremaju na nova zatezanja.

Portparol Kremlja Dimitrij Peskov je na to rekao da je „nemoguće konstruktivno rešiti sirijski problem bez učešća SAD".

Razgovori su već uspeh

Što se ciljeva razgovora tiče, oni su još mutniji od liste učesnika. Kako tumači minhenski Zidojče cajtung, ključno je što je Turska odustala od čvrste linije prema kojoj bi sirijski predsednik Bašar al Asad morao da preda moć. „Moramo biti pragmatični i realni", rekao je turski vicepremijer Mehmet Šimšek u Davosu.

Asad je unapred poslao naizgled diplomatske tonove rekavši da je spreman da razgovara o „svemu". To i nije neko iznenađenje s obzirom da za razliku od prethodnih jalovih razgovora u Ženevi sirijski režim sada ima jasnu vojnu nadmoć nakon preuzimanja Alepa. U Damasku se govori o potrebi za daljim „pomirenjem", što u tom rečniku zapravo podrazumeva povratak vladinih trupa u gradove koje i dalje kontrolišu pobunjenici. Njima se nudi premeštanje na drugu teritoriju ili predaja u zamenu za amnestiju.

Sirijska opozicija, sa druge strane, izrazila je spremnost da pregovara tek o garancijama za očuvanje prekida vatre i humanitarnoj pomoći za ugrožena područja.

Posmatrači ukazuju da najveći uspeh Astane mogu da budu razgovori sami – po prvi put bi predstavnici režima i opozicije mogli da sednu za isti sto. Jer razgovori u Ženevi su ranije vođeni metodom šatl-diplomatije – posrednici su šetali od predstavnika Damaska, do predstavnika pobunjenika. Međutim, kako je jutros preneo Rojters, izvor iz opozicije kaže da nemaju nameru da sednu za isti sto sa predstavnicima vlasti.