Da li Sirijci uskoro moraju da se vrate?

Sirijcima je trenutno u Nemačkoj teško da dobiju status „političke izbeglice". Od polovine prošle godine većina ratnih izbeglica iz Sirije dobijaju samo „subsidijarnu zaštitu“. Na osnovu tog statusa, izbeglicama iz Sirije boravak u Nemačkoj ograničen je na godinu dana i moguće ga je produžiti na maksimalno još dve godine. Zbog degradacije, mnoge izbeglice uložile su žalbu.

Međutim, ukoliko trenutno primirje preraste u stvarni mir, postaviće se pitanje da li je subsidijarnim izbeglicama još uvek potrebna zaštita, izjavio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare u Berlinu.

Razlog za pravo na boravak mogao bi da bude ukinut

Do onog trenutka kada se definitivno može reći da više ne postoji potreba za zaštitom, Ministarstvo unutrašnjih poslova još ne vidi potrebu da odstupi od dosadašnje odluke da se ratnim izbeglicama iz Sirije u brzom vremenskom roku pruži subsidijarna zaštita. Prema navodima Ministarstva, 37,3 odsto potražilaca azil, koji su zahteve podneli u periodu od januara do novembra 2016. godine, jesu izbeglice iz Sirije.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova takođe je dodao da nije automatski „politički progonjen“ svako onaj ko je u opasnosti zbog političke situacije u svojoj zemlji. Čak i Sirijac pred nadležnim organima mora da iznese uverljive dokaze da „u sadašnjem sirijskom sistemu, zbog njegovih političkih stavova i stava prema Asadovom režimu, mora da računa sa velikim represalijama“.

Primirje u Siriji se poštuje

Portparol Ministarstva spoljnih poslova potvrdio je da se primirje, dogovoreno posle Božića, uglavnom poštuje. Građani Sirije su prvi put nakon nekoliko godina dobili mogućnost da započnu godinu bez straha da će postati žrtve nasilja.

I nemačka novinska agencija dpa, pozivajući se na navode aktivista, javila je da se primirje poštuje četiri dana zaredom. Sirijska opservatorija za ljudska prava iz Londona, izvestio je samo o borbama u pojedinim područjima.

Štajnmajer: Mir još nije postignut

Primirje, bez učešća SAD i Zapada, sa sirijskim režimom i pobunjeničkim grupama postigli su Rusija, Iran i Turska. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je u jednoj intervjuu bio skeptičan da će u Siriji doći do dugoročnog mira. „Za mir je potrebno dosta više od odsustva vojnog konflikta“, izjavio je Štajnmajer za list „Rajniše post“. Naredne sedmice će pokazati „ da li je moguće stabilizovati primirje“. Bez istinskih političkih pregovora i bez učešća svih relevantnih aktera, borbe se neće dugoročno okončati.

Politički pregovori trebalo bi da počnu 13. januara u Astani, glavnom gradu Kazahstana. Još uvek je otvoreno da li će UN uzeti direktno učešće. U proteklih nekoliko godina, svi indirektni mirovni pregovori pod posredništvom Ujedinjenih nacija završavali su - bezuspešno.