Asad je jak koliko Kremlju odgovara

Sirijski i ruski borbeni avioni proteklih meseci su gotovo sravnili sa zemljom kvartove pod kontrolom pobunjenika u istočnom Alepu. Poginuli su mnogi. Leševi su danima ležali na hladnom asfaltu zato što su groblja prepuna.

I sada? Sada se ponovo u čitavom gradu vijore sirijske zastave.

Ne zato što su diplomate nakon brojnih mirovnih pregovora u Ženevi 2016. godine uspele da pronađu političko rešenje za ratom zahvaćenu Siriju. Takođe ni zato što je Savet bezbednosti UN postigao dogovor o rezoluciji ili zato što se trajno poštovao dogovor o prekidu vatre. Ne. Sirijski predsednik Bašar al Asad i njegovi saveznici Rusija i Iran primorali su svojim vazdušnim napadima i opsadnom strategijom različite pobunjeničke grupe na kolena. Pri tom su pobunjenici i sopstveno stanovništvo jednakom merom bili izloženi napadima i izgladnjavanju. „Rusija i Iran tu ne prave razlike", kaže Gido Štajnberg, stručnjak za Bliski istok i terorizam Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.

Simbol rata

Alep je postao simbol za rat u Siriji koji traje skoro šest godina. Taj grad je još od početka borbi bio podeljen – između režimskih Asadovih trupa u zapadnom delu i pobunjeničkih grupa koje čine razni islamistički i teroristički borci u istočnom delu.

Na primeru Alepa vidi se i nemoć Zapada, pre svega Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, koji nisu konsekventno podržavali pobunjeničke grupe. „Pobeda je veliki uspeh sirijskog režima i njihovih saveznika Rusije i Irana", kaže Ginter Majer iz Centra za istraživanje arapskog sveta u Majncu. Rat svetskih i regionalnih sila preko marioneta time međutim nije okončan: rat u kome su pored Irana i Sirije – u borbi protiv Islamske države – umešane i Turska, Saudijska Arabija i koalicija koju predvode SAD.

„Ubuduće će ratno žarište biti premešteno prema Idlibu", smatra Majer. Hiljade pobunjenika iz istočnog Alepa prebacilo se tamo, na severozapad zemlje, gde je jedno od poslednjih uporišta pobunjenika u Siriji. Režim će tu oblast vratiti u svoje ruke istom strategijom izgladnjavanja kao u Alepu, uveren je Majer. U tome će uspeti samo ako i dalje bude imao podršku saveznika: „Osnovni problem sirijskog režima je nedostatak ljudstva", ocenjuje Gido Štajnberg. „Taj nedostatak trenutno se nadoknađuje uz pomoć Rusije, Irana i drugih jedinica iz Iraka, Libana i Avganistana."

Pomoć iz Rusije

Koliko je ranjiva vojska sirijskog predsednika Asada pokazalo je iznenadno osvajanje antičkog grada Palmire od strane takozvane Islamske države. U međuvremenu glavnu reč tamo ponovo imaju režimske snage. „Sirijski režim je u stanju da snažnim angažmanom održi svoje glavne oblasti, ali više od toga ne", kaže Folker Švenk, dopisnik nemačkog javnog servisa ARD iz Kaira.

Pozicija Asada je znatno ojačana od kako se Rusija u septembru 2015. godine vazdušnim napadima umešala u rat i Iran poslao na hiljade vojnika i naoružanje. „Rusi su spremni da idu daleko. Ove godine se pokazalo da su Rusi odlučni da održe Asada na vlasti. Tako će ostati i sledeće godine", kaže Štajnberg iz Fondacije za nauku i politiku.

Asad doduše kontroliše tek jednu trećinu zemlje, ali on kontroliše centre sa oko dve trećine stanovništva. Tamo je koncentrisana privreda zemlje, ukoliko nije razrušena, tamo je izlaz ka Sredozemnom moru.Samo dobri i zli u Siriji?

IS ostaje

„I dalje će biti područja na kojima izbijaju novi konflikti", kaže novinar Folker Švenk. Primer su kurdske teritorije na severu i severoistoku Sirije, kao i oblasti pod kontrolom Islamske države. Prema podacima britanskog trusta mozgova IHS, teritorija samoproglašenog kalifata se sa 90.800 kvadratnih kilometara iz 2015. godine, smanjila na 68.300 u jesen 2016. godine. Nekadašnje teritorijalno širenje Islamske države je već značajno suzbijeno.

Napadima na sirijsku Raku, takozvani glavni grad IS, kao i Mosul u Iraku, glavno i najnaseljenije uporište IS, kraj kalifata je postao samo pitanje vremena, kaže Folker Švenk. Ali gubitak teritorije ni u kojem slučaju ne znači i kraj te terorističke organizacije. Švenk polazi od toga da će se borci IS povući na sunitska područja i da će nastaviti borbu iz podzemlja.

Pored toga oni su poslednjih meseci proširili front, „tako što su povećali broj napada u Evropi i formirali regionalne ogranke u Libiji i Egiptu", govori Gido Štajnberg. „To vodi njihovom većem prisustvu u svetu." Njihova snaga zavisi od toga koliko će Turska, SAD i Saudijska Arabija nastaviti da podržavaju razne pobunjeničke grupe.

Pogledajte i fotografije Alepa pre rata i danas - šta je ostalo od grada mitske lepote?