Kina sa Kinom – Kina protiv Kine

Do sada je Peking pokazivao svoje oružje samo na nacionalni praznik koji se obeležava 1. oktobra. Zapadni stručnjaci za Kinu smatraju da Peking ovim neuobičajenim propagandnim potezom šalje poruku i domaćoj javnosti i inostranstvu.

Najpre, to bi mogao biti odgovor Pekinga na nastojanje japanskog premijera Abea da promeni ustav i tako omogući uvođenje regularne japanske vojske. Osim toga, Kina želi da se pokaže Sjedinjenim Američkim Državama kao dominantna regionalna sila u Južnom i Istočnom kineskom moru i dalje na zapadnom Pacifiku. Što se tiče poruke za domaću javnost, predsednik Kine Si Đinping želi da pokaže da ima potpunu kontrolu nad armijom, kaže Kristina Ši-Kupfer sa berlinskog Instituta za Kinu fondacije Merkator.

„Potcenjena uloga Kine u pobedi nad Japanom“

Cela proslava odvija se pod nazivom „Sećanje na sedamdesetu godišnjicu kineske pobede i otpora Japanu i svetske pobede nad fašizmom“. Kina time želi da podseti na svoju važnu ulogu u Drugom svetskom ratu, koja, prema nekim istoričarima, nije dovoljno istaknuta. „Gledajući sa zapada, bilo bi važno da se okonča asimetrija i da se prizna Kina kao važno ratište u Drugom svetskom ratu. U posmatranju Drugog svetskog rata mi smo izrazito evropocentrični“, kaže Kord Eberspeher sa diseldorfskog Konfučijanskog instituta. „Uloga kineskog ratišta veoma je potcenjena i u odnosu na rat između Sjedinjenih država i Japana na Pacifiku. Okupacija Kine i otpor koji je usledio zahtevali su puno japanskih vojnika, što je bitno olakšalo američko napredovanje“, dodaje Eberspeher.

Doprinos Kine uključuje i doprinos onog dela Kine koji se povukao na Tajvan. Kineski nacionalisti, pripadnici Kuomintanga, pod Čang Kaj Šekom sklonili su se na ovo ostrvo kada su 1949 izgubili rat protiv komunista pod Mao Cedungom. Međutim, nacionalisti i komunisti su se za vreme Drugog svetskog rata zajedno borili protiv japanskih okupatora. Odmah po osnivanju Narodne republike Kine i premeštanja Republike Kine na Tajvan, zajednička borba je zaboravljena. Obe strane tvrdile su da su se jedine borile protiv Japanaca.

Novo tumačenje istorije u Kini

Prekretnica su bili posete američkog predsednika Ričarda Niksona Pekingu 1972, ali i smrt dvojice protivnika, Mao Cedunga i Čang Kaj Šeka sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Nastupila je era popuštanja. Naročito posle raspuštanja istočnog bloka je „dvoboj na Tajvanskom prolazu“ izgubio na težini. To konstatuje britanski stručnjak za Kinu Rana Miter u knjizi „Zaboravljeni saveznici“. Time je omogućeno da Peking postepeno promeni stav prema suparničkom pokretu otpora. Stoga ne iznenađuje da je usledio i zvaničan poziv tajvanskim veteranima da učestvuju na obeležavanju godišnjice.

„Smatram da je poziv iz Tajvana bio signal. Postoji želja da se nastavi proces razumevanja i to na nivou na kojem je to moguće za obe strane bez gubljenja obraza i odustajanja od sopstvenih gledišta“, kaže Kord Eberspeher. Tajvan je prepustio svojim građanima da odluče da li će učestvovati ili ne, ali uz opomenu da bi trebalo da paze da ih ne instrumentalizuju. Zato taj stručnjak za Kinu vidi određeni pomak u odnosima Kine i Tajvana.

Kritika putovanja u Peking bivšeg tajvanskog premijera

Strah od instrumentalizacije je na Tajvanu poprilično prisutan. To se dobro vidi na primeru bivšeg premijera i zamenika predsednika države Lijen Čana. On je prisustvovao paradi u Pekingu. Najava je izazvala oštre reakcije u javnosti. To ne treba da čudi, jer obe države tvrde da jedine zastupaju ukupnu Kinu, s tim što Peking preti i primenom oružane sile ako Tajvan zvanično proglasi nezavisnost. Učešće tajvanskog političara na paradi u Pekingu moglo bi se shvatiti kao padanje ničice pred kineskim komunističkim vođama, smatraju kritičari. Peking prema tim kritičarima doduše priznaje da su se Kina i Tajvan zajedno borili, ali da to ne menja činjenicu da prema zvaničnom kineskom tumačenju jedino Peking i komunistička partija Kine zastupaju sveukupnu Kinu u svetu. Upravo zato ugledni tajvanski istoričar Čen Fang Ming kaže za tajvanske medije: „Legitimitet Kuomintanga počiva na oslobodilačkom ratu protiv Japana. Lijen Čen podriva taj legitimitet svojim putovanjem za Peking, gde će Narodnooslobodilačka armija slaviti samu sebe“.

Nejednaka braća po oružju

Opoziciona političarka Cai Ing Ven misli slično, ukazujući na „različitu interpretaciju prošlosti na Tajvanu i u Kini“. Osim toga ona podseća da Peking nije zvanično odustao od svojih planova za vojnu intervenciju. Ova političarka navodi još dva razloga. Ovakav potez protivreči očekivanjima stanovništva Tajvana, i šalje svetu pogrešan signal da se Tajvan potčinjava Kini.

List „Lien Riabo“, blizak tajvanskoj opoziciji, piše da bivši visoki vladin funkcioner i stranački prvak ne može reči da je to putovanje samo privatna stvar. Lijen Čan je prema tumačenju tog lista potpuno prenebregao aktuelno raspoloženje većine Tajvanaca koji su kritički raspoloženi prema kontinentalnoj Kini.

U Kini je novinska agencija Sinhua već prenele izjavu jednog visokog komunističkog funkcionera da su „tajvanski sugrađani neprocenjivi deo borbe celog kineskog naroda“. Uprkos takvim izjavama, ostaje činjenica da Kina i Tajvan nisu ravnopravni po snazi i da Peking do sada nije povukao pretnju upotrebom sile. Zajedničke vojne parade koje ne bi bile opterećene ovakvim političkim odnosima nisu moguće u dogledno vreme.