Strah od slabljenja kineske privrede

Kineska privreda nije imala sporiji rast nego sada – u poslednjih 25 godina. Posle dvocifrenih stopa rasta, izjave kineske vlade da rast od 7,5 procenata pruža razloge za zadovoljstvo, deluju gotovo skromno. Za Bernharda Esera, opunomoćenika banke HSBC za zemlje ubrzanog industrijskog razvoja, to nije iznenađenje. Pad kineskog privrednog rasta je, kaže on za DW, rezultat cikličnih kretanja: „Potražnja u zemlji ni izdaleka nije više tako velika kao u prošlosti. Kina ima i manje porudžbina iz inostranstva. To, naravno, utiče na konjunkturu.“

I dok se ranije govorilo da – iz straha od globalne „zaraze“ – treba budnim okom motriti na razvoj američke konjunkture, danas isto tako pomno treba pratiti i zbivanja na Dalekom istoku. Kristina Ote iz nemačke federalne agencije za spoljnu trgovinu „Džermani trejd end invest“, ukazuje na povezanost nemačke privrede sa Kinom.

Indikator koji o tome dosta govori jeste i uvozno-izvozna razmena sa Kinom. „Ona se povećala za dvadeset puta od 1990. godine. Na osnovu toga se vidi koliko su dve privrede tesno povezane.“ Upravo je nemačka privreda, orijentisana na izvoz, godinama profitirala od natprosečnog rasta kineske privrede. Mnogim nemačkim privrednim granama angažovanje u Kini donelo je bolji obrt i veće dobitke: „Za auto-industriju, mašinogradnju i elektro-industriju, Kina je postala najvažnije strano tržište.“ To potkrepljuju i brojke Saveznog zavoda za statistiku: 2014, vrednost robe koju je Nemačka izvezla u Kinu iznosila je 74,5 milijarde evra – dok je vrednost robe uvezene iz te zemlje bila čak 79,7 milijardi evra.

„Nema alternative za Kinu“

Problemi jednog partnera se neizostavno odražavaju i na drugog partnera. Kristina Ote kao primer navodi automobilsku branšu: „Kineska automobilska industrija računala je sa rastom od sedam procenata – ali je u julu morala da koriguje tu prognozu na tri procenta.“ Teško je tačno proceniti koliko će biti smanjen obrt nemačkih proizvođača automobila. Kristina Ote nije sigurna da slabost kineskog tržišta može da se kompenzuje pojačanim angažovanjem na drugim tržištima: „To je teško. Trenutno nema prave alternative za Kinu.“

Hlađenje kineske konjukture je proces koji nije počeo juče. Ali, pad kurseva na Šangajskoj berzi ponovo je ukazao zapadnoj javnosti na njega. Za šefa Instituta nemačke privrede (IW) Mihaela Hitera, taj pad pokazuje „strukturne slabosti kineske privrede“ – a čitava priča nije direktno, već indirektno opasna za nemačku privredu. Strah od ekonomske krize, koji se odmah pojavio, kod nekih koji su prisutni na tržištu može biti opravdan, ali mnogi ekonomisti na situaciju gledaju trezvenije.

Umirujući glasovi

List „Tagesšpigel“ citira Ferdinanda Fihtnera sa Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW) koji u padu berzanskih kurseva u Kini ne vidi indikator za ekonomsku krizu. Za njega je to samo problem finansijskih tržišta. Tvaj stručnjak smatra da situacija nije alarmantna. Kristina Ote je sličnog mišljenja, ali ipak preporučuje nemačkim preduzećima da „pojačaju budnost“. Ona je već primetila da su mnoge nemačke firme postale malo opreznije pri investiranju, ali ne vidi razloge za paniku. Kaže da se u mnogim nemačkim medijima situacija prikazuje crnjom nego što jeste.

Analitičar HSBC Bernhard Eser smatra da Kina mora da se nosi sa mnogim problemima, na primer, sa sve većim razlikama u platama između seoskog i gradskog stanovništva, ili sa problemima koje sobom nosi povećanje prosečne starosti građana. Napori pri njihovom rešavanju su svakako veći kada privredni rast opada. I pored toga, Eser je optimista. On smatra da je kineska privreda dovoljno robusna da prevaziđe trenutni pad rasta: „Mislim da je tamo potražnja vrlo velika i da tamo postoji veliki potencijal za dalje napredovanje na lestvici industrijalizacije.“