Kandidati koji hoće još bombi

Predsednički kandidati republikanaca trenutno se najviše bave spoljnom i bezbednosnom politikom. Međutim, to većinom rade bez bilo kakvog spoljnopolitičkog iskustva, smatra Konstans Štelcenmiler iz vašingtonskog instituta Brukings: „Ni jedan kandidat do sada nije ostavio utisak da veoma mnogo zna o spoljnoj politici.“

Spoljna politika presudna za pobedu?

Ipak, kod mladog senatora Marka Rubija sa Floride, Štelcenmiler uočava određeni potencijal. Sa druge strane, kaže, naročito se Donald Trump i Ben Karson ističu potpunim neznanjem.

Nakon terorističkih napada u Parizu i San Bernadinu, najvažnija tema predizborne kampanje postala je spoljna i bezbednosna politika. Spoljna politika u aktuelnoj predizbornoj kampanji igra „veću ulogu nego u svim dosadašnjim predizbornim kampanjama od 1980“, konstatuje Lorens Has iz Američkog saveta za spoljnu politiku. Pre 35 godina kampanju između tada aktuelnog predsednika Džimija Kartera i njegovog izazivača Ronalda Regana obeležilo je geostrateško odmeravanje snaga sa Sovjetskim Savezom.

Strah od terorizma i bombastične izjave

Američke građane danas zabrinjavaju pre svega terorizam „Islamske države“ i haos na Bliskom i Srednjem istoku. „Što se Amerikanci nesigurnije osećaju – a oni su trenutno prilično nervozni – to važnije postaju spoljna i bezbednosna politika“, kaže Has, inače bivši saradnik u Klintonovoj vladi. Istovremeno, Konstans Štelcenmiler uočava još jedan razlog zbog kojeg su se predsednički kandidati republikanaca usredsredili na spoljnu politiku. „Obamina vlada bori se sa problemima za koje niko od njih nema stvarno rešenje. Sve je svojevremeno već pokušano, tako da u međuvremenu vlada određena bespomoćnost.“

S obzirom na očiglednu nemoć kada je reč o islamističkom teroru, predizborna kampanja brzo zastranjuje u bombastične izjave, kaže Štelcenmiler, u stilu: „'Ako ja postanem predsednik, pocepaću sporazum sa Iranom' ili 'Kad bih ja bio predsednik, naredio bih masovno bombardovanje Sirije'.“

Tramp jedini koji se poigrava sa strahom

Donald Trump u svakoj prilici izjavljuje da on želi da „Islamsku državu“ i njene terorističke centre „uništi bombardovanjem“. Ted Kruz govori o „bombardovanju velikih površina“. To su pretnje koje kod birača nailaze na odobravanje, naročito ako su povezane s podrškom Izraelu, kaže Štelcenmiler. Dodaje da će svaki predsednik koji je na dužnosti brzo utvrditi da postoje veoma jaki argumenti protiv takvog grubog pristupa stvarima.

Za sad vrhunac u dugom nizu populističkih provokacija predstavlja predlog Donalda Trampa da se muslimanima zabrani ulazak u SAD. Potencijalni predsednički kandidat republikanaca, koji je prema ispitivanjima javnog mnjenja do sad bio najpopularniji, na taj način je iskoristio vrlo rašireni strah Amerikanaca od terorizma. On takođe na taj način „sledi republikanski način razmišljanja u vezi sa useljavanjem“, smatra Lorens Has: „'Podignimo zid na našoj južnoj granici i ne puštajmo više u zemlju Meksikance i Latinoamerikance', neprestano se čuje iz te stranke. To nije spoljnolitička pozicija, to je deo politike useljavanja“, konstatuje Has. Sa svoje strane, Konstans Štelcenmiler smatra da je Tramp time još jednom pokazao da je „bezobzirni populista sa fašistoidnim osobinama“.

Tramp i Kruz bez koncepta

Iako za Trampa „ni jedna teza nije suviše ekstremna“, ni on nije otišao toliko daleko da zahteva angažman američkih kopnenih trupa u Siriji. „Kandidati su još uvek bliski stvarnosti i znaju da Amerikanci to ne bi podržali“, kaže ekspertkinja Štelcenmiler sa instituta Brukings. I ona i Has slažu se s gotovo svim političkim stručnjacima u Vašingtonu da Tramp nema „koherentnu strategiju“. List Vašington post piše da Tramp u najboljem slučaju sprovodi „spoljnu politiku kroz refleks“, i da reaguje gotovo potpuno bez poznavanja činjenica i samo populističkim tezama.

I Trampov za sada najjači suparnik, senator Ted Kruz iz Teksasa, nije uverljiv većini stručnjaka. On se u prošlosti bavio pre svega nuklearnim sporazumom sa Iranom i to podigao na nivo „opstanka Izraela“, kaže Štelcenmiler. To je tema kojom Kruz može da skuplja bodove kod pripadnika Pokreta Čajanka i konzervativnih vernika. On bi bombardovao „Islamsku državu“ zahvatajući velike površine. I u vezi s Rusijom, od Kruza kao i drugih kandidata čuju se samo „slabe i na kraju krajeva bespomoćne izjave“, kaže Štelcenmiler. Većini republikanskih kandidata nije jasno „da li bi Vladimira Putina trebalo zastrašivati ili s njim sklapati sporazume“.

Uzdanica Rubio

Nijedan republikanski kandidat nema spoljnopolitičko iskustvo kao bivša ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton. Ali Štelcenmiler i Has slažu se da senator Marko Rubio sa Floride ima razloge za nadu. On je „najuverljiviji kandidat kada je reč o nacionalnoj bezbednosti“, hvali ga Has, a u vezi s terorističkom grupom IS smatra da bi on uspešnije vodio vojni savez nego predsednik Obama i da bi „veću oružanu silu“ otpremio na front.

„Ni Rubio nema detaljnu, izdiferenciranu spoljnopolitičku sliku sveta, ali on bar ima dugogodišnje iskustvo u Senatu, bavio se određenim stručnim temama i putovao je po svetu“, kaže Štelcenmiler.

Rubiju i većini republikanskih predsedničkih kandidata, uzor je bivši predsednik Ronald Regan. „Ali njegovo načelo 'Mir zahvaljujući snazi', znatno se razlikuje od svega što sam čuo iz republikanskih redova“, kaže Lorens Has. Regan je stvorio pojam „Carstvo zla“, misleći na tadašnji Sovjetski Savez, ali Konstans Štelcenmiler ukazuje da njegova politika nije bila samo ideološka agitacija. Mnogima koji ga danas citiraju nije jasno „da je njegovu spoljnu politiku pratila vrlo fino izbalansirana diplomatija“.