Donalda Trampa ne shvataju ozbiljno u Evropi

Donald Tramp je odlučio da učestvuje u trci za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ono što američkoj javnosti donekle još uvek zvuči zanimljivo, za većinu Nemaca je gotovo neverovatno. Radi se o nekome ko bez imalo političkog iskustva namerava da zauzme predsedničku fotelju, pri tome dajući kontroverzne izjave. Evropljani su u najmanju ruku zbunjeni - za njih je, do sada, najšokantiji bio jedan ministar finansija koji vozi motor.

Zašto dakle Evropa smatra nekoga poput Janisa Varufakisa "anomalijom" u vladi jedne evropske države, dok Donald Tramp vodi u nekim anketama kao kandidat Republikanaca za predsednika SAD? "Amerikanci i Evropljani drugačije cene kvalitete svojih političara", tvrdi Kristofer Cermak, američki novinar berlinskog portala "Handelsblat".

"Tramp dolazi iz privatnog sektora i smatra se nekim ko u politici govori istinu", kaže Cermak, koji je kao novinar pratio američke predsedničke izbore 2008. godine. "Ljudi u Americi vole šarolike, neobične pojave. Mediji, ali i javnost, u Evropi, ja mislim, više vole umerenije političke pojave".

Ne baš tipičan političar

Donald Tramp je sigurno neobična ličnost. Ovaj multimilijarder poznat je po svojim poslovnim uspesima, ali i kao voditelj TV emisije "The Apprentice" (pripravnik). Svoju kandidaturu za republikanskog predsedničkog kandidata najavio je iz svog velelepne Kule Tramp, nebodera na njujorškoj Petoj aveniji, i to spuštajući se liftom za govornicu.

Ovaj „kralj“ nekretnina nikada ne odustaje i postao je miljenik medija zbog svojih prostodušnih izjava. Tako je jednom prilikom izjavio da njegova "Guči radnja vredi više od (predsedničkog kandidata na izborima 2012. godine Mita) Romnija". Bilo je i znatno kontroverznijih izjava, poput one o meksičkim imigrantima, kada je na Tviteru objavio da Meksiko nije prijatelj Amerike, jer meksički imigranti unose drogu, kriminal i silovanje u SAD.

"Osoba poput Donalda Trampa je odlična za medije", smatra Kristijan Lamert, profesor Američke politike na Džon F. Kenedi institutu za Severno-američke studije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. S tom tezom slaže se i Cermak: "Tramp privlači medije"."U Nemačkoj, o Trampovoj kandidaturi se izveštava s nešto više detalja nego o kandidaturama njegovih protivkandidata, budući da je njegovo ime poznato", kaže Lamert i dodaje da su jedina druga dva kandidata o kojima se isto tako dosta priča - Hilari Klinton i Džeb Buš, i to zato što većina ljudi već zna o kome se radi.

Različiti medijski sistemi

Bitna razlika između medijskog praćenja u Americi i Nemačkoj svodi se na medijske sisteme. U Americi postoje dve strane koje je lako razdvojiti, tako da ljudi koji su striktno desničari ili levičari, mogu gledati TV kanale ili čitati novine koje potvrđuju njihova politička gledišta.

"Osoba poput Donalda Trampa zaista se uklapa u takav polarizovan sistem, budući da ga mediji mogu kritikovati ili podržati", kaže Lamert. "Evropski mediji, u većini slučajeva, delimično dele iste stavove", smatra Cermak, objašnjavajući da zato postoji ujednačeniji stav o Trampu. "Javnost je zbunjena činjenicom da neko ko može reći nečuvene stvari ipak može biti cjenjen kao ozbiljna politička ličnost u Americi", kaže on. "Ne mislim da ima dovoljno razumijevanja za ovo u Evropi, pa samim tim i Nemačkoj".

Dok pojam "bez političkog iskustva" ima bitan značaj u Evropi, u Americi, smatra Cermak, može imati i pozitivne konotacije. Amerikanci često imaju pozitivan stav o ljudima koji nisu "deo struktura“.

"Ovdje u Evropi mi još uvek ne poznajemo fenomen nepolitičnih političara. Imamo populiste poput Le Pena u Francuskoj ili grčkog premijera Ciprasa, koji ipak imaju definisane političke stavove. Donald Tramp je potpuno drugačija priča", kaže Lamert.