Kako je ugušena pobuna izbeglica

U noći između nedelje (29. april) i ponedeljka, nekoliko policajaca je došlo u centar za prihvat i prvi smeštaj izbeglica u gradiću Elvangenu na jugu Nemačke u saveznoj pokrajini Baden Virtembergu. Došli su da odatle odvedu jednog 23-godišnjeg Togoanca kojem su vlasti izdale rešenje o deportaciji iz Nemačke.

Kada su sa njim već ponovo stigli do policijskog vozila, velika grupa potražilaca azila iz centra ih je opkolila zahtevajući da ga puste. Prema navodima policije, ta grupa je bivala sve već i na kraju je činilo oko 150 ljudi. U samom prihvatnom centru živi oko 500 izbeglica, uglavnom iz afričkih zemalja. Policajci su na to prekinuli akciju kako bi „sprečili moguću masivnu eskalaciju situacije“ – stanari centra su već počeli da im demoliraju vozila.

Dva dana kasnije, novinari tabloida Bild su otišli u centar za izbeglice u Elvangenu, našli tamo tog Togoanca i intervjuisali ga. „Pitali smo ga za njegovu verziju događaja, hteli da znamo koliko mu je godina – prema njegovim papirima, ima 23 godine – a on nam je odgovorio: 'Zaboravio sam koliko mi je godina, jer to ne znam.'“

 - pročitajte još: Nema pasoša – nema deportacije

Tri dana kasnije, u četvrtak (3. maj), centar za izbeglice je opkolilo nekoliko stotina policajaca sa više od sto vozila; policija je prethodno blokirala čitavu gradsku četvrt. U akciji koja je usledila povređeno je više osoba a lake povrede su zadobila i tri policajca. Devet izbeglica je uhapšeno, među njima i traženi Togoanac.

Četiri dana kasnije, ovaj događaj je glavna tema komentara i diskusija u svim nemačkim medijima. „Proterivanje odbijenih potražilaca azila je nemilosrdan posao“, primećuje komentator dnevnika Štutgarter cajtung: „Niko se dobrovoljno ne odaziva obavezi da otputuje. I jasno je da bi pogođene osobe radije ostale u Nemačkoj, makar i zato što je ovde socijalna pomoć veća od plate u njihovoj zemlji. No, za policiju to ne sme biti merilo. Njen zadatak je da sprovodi pravo – ako treba i uz potreban pritisak. Sve drugo bi bila kapitulacija pred čistom samovoljom.“

List Folksštime piše da je „bitka oko izbegličkog doma u Elvangenu završena. Policija je okončala revolte. I pri tome izvršila svoju najosnovniju dužnost: sprovela monopol države na silu. Elvangen će ipak imati posledica po društvo koje je podeljeno zbog doseljenika, a to će biti loše po migrante kojima je zaista potrebna pomoć.“

„Posle izbegličke jeseni 2015 – uz gubitak kontrole – ovo je treći preloman događaj. Prvi potres se desio posle novogodišnjih nereda u Kelnu, drugi posle božićnog bombaša u Berlinu. A sada su izbeglice otvoreno probale pobunu. Političari uvek rado stupaju u verbalne akcije. I sada kažu da treba pokazati čvrstinu i dosledno proterivati. Samo, ko još veruje u to? Do sada je među izbeglicama važilo pravilo: kad se jednom domogneš Nemačke, uspećeš da tu i ostaneš. Dokle god se to ne promeni, nemačka migraciona politika će i dalje biti povod za podele među Nemcima“, zaključuje Folksštime.

„Slučaj u Elvangenu još jednom pokazuje da su se i u nekim azilantskim domovima odavno formirala paralelna društva i klanovske strukture“, piše Flensburger tageblat: „Odgovor pravne države na izgrede mora biti jasan. Velika policijska racija u kojoj je uhapšen 23-godišnji Togoanac, tu može biti samo početak. Događaji u Elvangenu će još jednom doliti vodu na vodenicu desničarskih populista, a predstavljaju i šamar svim izbeglicama koje se ponašaju u skladu sa zakonom. One su te koje će najviše da ispaštaju zbog pogrešnog ponašanja svojih saputnika.“

Švebiše cajtung (Ravensburg) smatra da je već i sama „činjenica da je potrebno izvršiti raciju da bi se u jednoj javnoj ustanovi poštovao zakon, dovoljan je povod da se zamislimo nad pravnom državom“.

Rajn-Nekar cajtung podseća da je „Angel Merkel već treću godinu uzastopce uposlena rasvetljavanjem jednog nesporazuma. Ali, proterivanje odbijenih potražilaca azila su i pre Elvangena bila težak posao. Pre svega zato što su izbegli živeli ovde, navikli su se na ovu zemlju i hteli da dovedu ovamo i svoje porodice. Tako gledano, uopšte nije ni loš predlog da se formira drukčija vrsta prihvatnih centara – ali to će imati smisla samo ako zahtevi za azil budu obrađivani dovoljno brzo. Jer, višegodišnji boravak u ovakvim centrima koji podsećaju na logore nije dostojan čoveka.“

 - pročitajte još: Mađarska: „Nacionalno je odgovor“

List Zidkurir primećuje da je „na jedan kratak trenutak u Elvangenu izgledalo da nemačka država kapitulira pred manjom grupom frustriranih koji su se grčevito uhvatili za ovu zemlju i istovremeno je izazivaju. Pošto su se uplašili za svoj život i zdravlje, policajci su otključali lisice koje su već bili stavili na ruke uhapšenom potražiocu azila. Da se ostalo na tome, bio bi to poziv na nasilje. Zbog toga je svojom velikom akcijom policija poslala ispravan signal.“

U komentaru tog lista se zaključuje: „Onaj ko ovde traži utočište, mora se držati zakona i sudskih odluka. Sve drugo je zloupotreba pravne države. Političari to nisu tako jasno stavili do znanja. Od velikog izbegličkog talasa su prošle tri godine ali nemačko azilno pravo još uvek podseća na džunglu. Ni domaće stanovništvo ni doseljenici ne mogu s njim da izađu na kraj. Sada se pokazuje do čega može da dovede ta nesigurnost: u najgorem slučaju, do sprovođenja zakona jačeg. A štetu trpe pre svega oni koji su upućeni na pomoć i žele da mirno žive u Nemačkoj. Fijasko iz Elvangena mora imati posledice i to je u njihovom interesu.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android