Izbeglice nepoželjne na grčkom kopnu?
6. april 2018.
„Čoveče, toliko mnogo ih dolazi ovde…“ Ilijas je pomalo mrzovoljan. Govori o izbeglicama iz kampa u Eleonasu. Nedaleko od turista u srcu Atine ovde je u kontejnerima za stanovanje smešteno više od 1.500 došljaka. Pre svega oni kojima je „posebno potrebna zaštita“ – samohrane majke, maloletnici ili ljudi sa invaliditetom i teškim zdravstvenim problemima, koji čekaju na nastavak putovanje ka centralnoj Evropi.
Ilijas, koji ne želi da napišemo njegovo pravo ime, radi za transportno preduzeće nedaleko od izbegličkog kampa. Tu je prava gužva, svakih par minuta se jedan kamion puni ili prazni, Ilijas vodi protokol. Po uskim, loše asfaltiranim ulicama u komšiluku prolaza teška vozila, pored kojih prolaze izbeglice, kada izlaze iz kampa ili kada se tamo vraćaju. „Često prolaze i deca i stalno se bojimo da se ne desi neka nesreća“, žali se Ilijas.
- pročitajte još: Migranti u srpskim školama„Na početku je bilo i rukama i nogama“
Jedini kafić u sumornoj gradskoj četvrti Eleonas drži Janis, zajedno sa mladom saradnicom Marinom. Kod njega su izbeglice dobrodošle – posebno kada je prenos fudbalskih utakmica. „Kada Real ili Barselona igraju u Ligi šampiona, kafić je pun i odlična je atmosfera“, kaže ugostitelj. Izgreda gotovo da nema, sve je mirno. „Prvenstveno zato što izbeglice prate ljudi iz nevladinih organizacija koji i plaćaju račun“, dodaje.
Strastveni ljubitelji fudbala dolaze iz Sirije, Avganistana ili Bangledeša. Da li u poslednje vreme u Eleonas dolazi više izbeglica sa grčkih ostrva? „Teško je reći. Naravno, često se mogu videti nova lica, ali zato drugi napuštaju kamp, a verovatno i zemlju i odlaze u pravcu severne Evrope“, objašnjava Janis.
Grčka dilema
Od 2016. godine na grčkom kopnu su otvoreni centri za izbeglice, najviše na severu Grčke. Da li i koliko izbeglica u njima može da bude smešteno – to je političko pitanje. Jer sve dok su ti ljudi u prepunim kampovima na egejskim ostrvima, gde su stigli iz Turske, grčka vlada je pod lupom međunarodne politike.
Ukoliko migranti dođu na kopno i zahtev za azil im bude odbijen, više ne mogu da se vrate u Tursku. Jedini izuzetak su „oni kojima je naročito potrebna zaštita“ – pre svega maloletnici. Oni mogu dalje, bez obzira što vlasti još nisu donele odluku o njihovom zahtevu za azil.
Bivši ministar za migrante Janis Muzalas više puta je objašnjavao da na kopno ne dolazi previše ljudi kako se ne bi narušio sporazum o izbeglicama sa Turskom. Njegovu restriktivnu politiku oštro je kritikovala vladajuća levičarska stranka Siriza. Početkom marta, Muzalas je iz zdravstvenih razloga morao da se povuče sa funkcije.
Veliku pažnju javnosti nedavno je privukao izveštaj berlinskog lista Velt u kojem se tvrdi da grčka vlada previše potražilaca azila dovodi na kopno, premalo vraća u Tursku, kao i da previše ljudi klasifikuje kao „posebno ranjive“.
David Esdras, šef Međunarodne organizacije za migracije u Grčkoj, koja je formalno nadležna za izbegličke kampove u unutrašnjosti zemlje, odbacuje takve kritike. „Naši prijatelji u Evropi moraju da razumeju da je svaki zahtev za azil pojedinačan slučaj i da zaslužuje pažljivo ispitivanje prema kriterijumima Ženevske konvencije“, kaže Esdras za DW.
- pročitajte još: Migranti u BiH – stanje nije alarmatno
Ne može biti da recimo ljudi iz Pakistana ili Avganistana budu paušalno isključeni iz postupka azila samo da bi stvari brže išle, dodaje Esdras. Ne veruje u tvrdnje da potražioci azila obmanjuju da im je potrebna posebna zaštita kako bi otišli iz pretrpanih kampova na ostrvima: „Došljaka sa zdravstvenim problemima gotovo da više nema na kopnu. Većina onih kojima je potrebna posebna zaštita su samohrane majke ili mala deca – i tu teško može da se manipuliše.“
Zastoj sa obradom azila
Istina je da bi zahtevi za azil mogli brže da se obrađuju, kaže Esdras. Prva instanca donosi odluke u predviđenom vremenskom roku, ali kašnjenja ima kod druge instance. Novi ministar za migrante Dimitris Vicas obećava poboljšanja: „kontrolna komisija“ koju čine sudije upravnih sudova trebalo bi da bude proširena sa dvanaest na dvadeset ljudi, najavio je sredinom marta političar Sirize.
Prema oceni sindikata, razlog za kašnjenje nije samo manjak personala, već i slabe kvalifikacije. Krajem prošle godine otpušteno je više od stotinu zaposlenih u službi za azil, pošto im je istekao ograničeni ugovor. Tek tri meseca kasnije služba je zaposlila nove ljude. Mnogi od njih, ocenjuju sindikati, ne poznaju najbolje materiju i najpre bi morali da idu na školovanje.