Junker: Zbog građana ste ovde
28. februar 2018.
Najviši zvaničnici Bosne i Hercegovine, predvođeni predsedavajućim Predsedništvu Draganom Čovićem i predsedavajućim Savetu ministara Denisom Zvizdićem, uručili su odgovore na pitanja predsedniku Evropske komisije Žan-Klod Junkeru, koji predvodi evropsku delegaciju u petodnevnoj poseti balkanskim državama. Ceremoniji je prisustvovao i Johanes Han, komesar EU za proširenje.
- pročitajte još: Junker stiže da „ohrabruje“
„Zahvalni smo svima u BiH što danas imamo priliku da predajemo odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji. Bio je to ogroman posao koji smo radili 14 meseci, uvažavajući uslove delovanja u BiH“, naglasio je Čović obraćajući se novinarima nakon ceremonije primopredaje Upitnika u zgradi državnog Predsedništva u Sarajevu.
Junker je pohvalio rad administracije BiH, ističući da je „impresioniran“ obavljenim poslom. „Ovo je važan dan za BiH i za Evropu, koje će od sada pa nadalje ići zajedno“, poručio je predsednik Evropske komisije. Ipak, sudeći prema njegovim rečima, nema mesta za preveliku euforiju. Junker, naime, nije mogao da precizira približan datum kada bi BiH eventualno mogla da dobije status zemlje-kandidata za EU.
Bez datuma za status kandidata
„Suština je važnija od datuma. Ne mogu da vam obećam i dam datum kada će BiH postati zemlja-kandidat. Proučićemo sve odgovore koje ste nam dali i, ako bude dodatnih pitanja, poslaćemo ih nadležnim službama. Idemo korak po korak i videćemo kako će se stvari razvijati“, rekao je predsednik Komisije.
Junker je nešto rečitiji bio obraćajući se predstavnicima oba doma Parlamentarne skupštine BiH, pred skoro 500 zvanica, među kojima su bili i lideri dva entiteta BiH, kao i članovi Predsedništva i Saveta ministara. Suptilno, ali dovoljno direktno, poručio im je da političari BiH zemlju mogu da dovedu do punopravnog članstva u EU jedino ako prevaziđu podele i počnu da govore „jednim glasom“, a sve u interesu onih koji su ih birali – građana.
„Zbog građana ste ovde. Zbog građana sve ovo radimo... Želeo bih da radite s nama, kako bi BiH što pre došla do statusa kandidata“, rekao je Junker i upozorio: „U Evropskoj uniji nikada ništa nećete postići ako nešto ne date, ne uradite, ako ne uložite napore... A to su reforme, da premostite razlike, da govorite jednim glasom“.
- pročitajte još: Sa Zapada ništa novo
Junker je dodao i da podele vode paralizama, što je „loše za građane BiH, jer ih usporava na putu ka EU“. Na Upitnik, kao i na procese koji slede, trebalo bi, kako je naglasio, gledati kao na politički projekat, i sve snage usmeriti u tom pravcu – ujediniti se na putu ka Evropskoj uniji.
Prevazići neprijateljstva
To se posebno duguje, kako je naglasio, mladima, „kojima moramo da obezbedimo budućnost“. Kao posebnu poruku i priliku da se pokaže glas mladih, glas „tolerancije, poštovanja različitosti i suživota u miru“, Junker je naveo Evropsku olimpijadu mladih (EYOF), koja bi u februaru iduće godine, 35 godina nakon XIV Zimskih olimpijskih igara i 24 nakon rata u BiH, trebalo da bude održana u Sarajevu i Istočnom Sarajevu. Upravo tu će biti prilika da se, rekao je predsednik Komisije, pokaže duh Evrope - projekat pomirenja u jedinstvu, uz poštovanje različitosti.
U tom smislu, Junker je ponovo ukazao na važnost odbacivanja nacionalizma i nepravilnog poređenja nacionalizma i patriotizma. Naglašavajući da je i sam ponosni Luksemburžanin, on je dodao da mu to ne predstavlja prepreku da voli i zalaže se za Evropu. „Mrzim da čujem govor nacionalizma i uvek ću se protiv toga boriti, jer to je suprotno evropskim i demokratskim vrednostima“.
Svojim govorom Žan-Klod Junker je na sve načine nastojao da državnim i entitetskim zvaničnicima predoči šta bi trebalo da urade, iznad svega da prevaziđu nesuglasice i inate koji iz godine u godinu sve više podrivaju odnose u BiH. „Mir je mnogo više od prestanka neprijateljstava. To je svakodnevna hrabrost kako bismo prevazišli neprijateljstva“.
Obezbediti vladavinu zakona
Osim prevazilaženja političkih problema, Bosnu i Hercegovinu na putu ka Evropskoj uniji čeka još dosta posla na raščišćavanju nekih drugih problema. Pre svega, ukazao je Junker, na obezbeđivanju vladavine prava, što uključuje odlučniju „borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i sprovođenje odluka sudova“. S tim u vezi, predsednik Evropske komisije osvrnuo se i na promene Izbornog zakona i istakao da se „moraju tražiti kompromisi“, a da je jedan od njih i izmena spornog zakona.
- pročitajte još: Proširenje kao manje zlo – pogrešna taktika
Junker je takođe upozorio zvaničnike BiH na neophodnost političke debate, kao i na neophodnost da građani BiH budu u fokusu njihovog delovanja, odnosno da im se obezbedi nesmetana mogućnost rada, kvalitetnog školovanja, zdravstva, pristup novim tehnologijama, pravda...
Osim unutrašnjih problema, BiH će se, prema Junkerovim rečima, morati da se pozabavi i rešavanjem teritorijalnih konflikata sa susednim zemljama. O tim pitanjima, kako je ranije najavio predsedavajući državnom Predsedništvu Čović, uskoro bi moglo da bude reči na tripartitnom sastanku lidera BiH, Hrvatske i Srbije.
Sve u svemu, Evropska unija računa na Bosnu i Hercegovinu koja je, kako kaže predsednik Evropske komisije, deo Evrope, deo njene istorije, kulture, tradicije...“ Naglašavajući da će EU sa BiH kao članicom jednog dana biti bogatija, Žan-Klod Junker na kraju je dodao da je – do članstva u Evropskoj uniji, Bodnmi i Hercegovini potrebno „mnogo strpljenja“.