Junker stiže da „ohrabruje“
24. februar 2018.
Od nedelje pa do srede predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker posetiće šest zemalja Zapadnog Balkana koje bi trebalo da pristupe Evropskoj uniji. Time on želi da, kako kaže, „ohrabri“ Makedoniju, Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Sve to posle objavljivanja najnovije strategije EU u kojoj je prvi put navedena i konkretna godina za moguć prijem novih članica: 2025.
No, to je „samo datum za ohrabrenje“, kako je to Junker rekao pred polazak na put. Od šestorih vlada na Balkanu će se tražiti da sprovedu reforme, suzbiju korupciju, pobrinu se za poštovanje principa pravne države, slobodu medija, da ožive privredu i reše međusobne konflikte.
- pročitajte još: Zaev u Berlinu - autoputevi, a ne studije o izvodljivosti
Samo ako toga bude u dovoljnoj meri, i ako budu ispunjeni konkretni kriterijumi, moći će da bude novih pristupa EU, rekli su službenici iz Junkerovog okruženja u Komisiji. I dodali da EU ima volju da primi nove članove, i da te zemlje imaju realnu perspektivu.
Albanija i Makedonija bi mogle da pregovaraju
Pre polazak Junkera na put, komesar EU za proširenje Johanes Han je Makedoniji i Albaniji kao neku vrstu poklona obećao da će i sa njima početi pristupni pregovori. Na leto će, kako je rekao, biti govora i o konkretnom datumu. Do sada se formalno pregovara sa Srbijom i Crnom Gorom, pri čemu je mala Crna Gora – već članica NATO – najdalje odmakla.
Junker će se na svom putovanju suočiti sa nizom nerešenih problema između država. Najteži problemi se javljaju u vezi s Kosovom. Pre nego što Srbija i Kosovo jednog dana postanu članice EU, taj problem će morati da se reši.
- pročitajte još: Jedan po jedan ili zajedno u EU?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da pripremi svoje sunarodnike na to da će Kosovo na kraju morati da bude priznato. EU već četiri godine pokušava da dovede do pomirenja Beograda i Prištine – do sada bez uspeha. Junker će na svojoj turneji takođe pokušati da posreduje, kažu diplomate EU u Briselu.
Ne samo posledice rata na Kosovu, već i građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji ono su čime će Junker morati da se pozabavi. Hrvatska i Srbija imaju još otvorenih računa iz rata. Bosna i Hercegovina je i dalje podeljena država koja ne funkcioniše. Hrvatski premijer Andrej Plenković je prilikom jedne posete Briselu rekao da Hrvatska i Srbija imaju „zajednički interes“ kada je reč o političkoj i ekonomskoj saradnji u EU. Ali i da na planu ratne odštete i posledica rata ima još mnogo otvorenih pitanja.
Junker traži strpljenje
„Moramo davati objašnjenja i pojasniti da problemi moraju biti rešeni inače ćemo nepotrebno gubiti vreme“, rekao je Junker nekoliko dana pred put. Osim toga, dodao je, u Evropi je potrebno više strpljenja. „Dogovaranje oko otklanjanja posledica rata između Nemačke i Luksemburga trajalo je 45 godina“, rekao je Junker, bivši premijer Luksemburga.
- pročitajte još: EU postaje balkanska – i to stvarno!
U leto i u ranu jesen, Komisija će objaviti konkretne planove o pristupu za svih šest zemalja, planove u kojima se uzimaju u obzir njihove posebnosti.