"Inside AfD": Optužbe na račun nemačke tajne službe
3. avgust 2018.
Ako se potvrdi to što stoji u knjizi bivše članice "Alternative za Nemačku" (AfD), onda bi to mogao biti pravi politički skandal. Knjiga "Inside AfD" Franciske Šrajber još se nije ni pojavila na tržištu, a već se o njoj naveliko piše po nemačkim medijima. Jer ova 28-godišnjakinja tvrdi da joj je bivša predsednica AFD-a Frauke Petri rekla da je imala više sastanaka sa Hansom-Georgom Masenom, šefom Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (BfV) - odnosno unutrašanje tajne službe.
Na tim sastancima je Masen gospđi Petri, odnosno AfD-u, davao savete. "Petri mi je kasnije rekla da je joj je on rekao šta partija AfD mora da uradi kako bi izbegla nadzor od strane Službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV), nešto što ni on sam nije želeo da se desi", piše Šrajberova i ističe: "Čini se da se između njih dvoje razvila obostrana simpatija."
Prvo javno svedočenje bivše članice AfD-a
Iako su poslednjih godina mediji objavljivali članke o takvim tajnim sastancima, do sada se u javnosti nije pojavilo nijedno svedočenje osobe koja je u tome učestvovala. Franciska Šrajber je pripadala najužem krugu saradnika okupljenih oko Frauke Petri, i imala je uvid u rad ove stranke na saveznom nivou, ali i delovanje AfD-a u Saksoniji, na čijem čelu je takođe bila Petri. Saksonija je svojevrsna baza AfD-a i savezna pokrajina u kojoj je nastao ksenofobični, islamofobni pokret "Pegida". Osim toga, Franciska Šrajber je bila i funkcionerka u radikalnom podmlatku "Mlada alternativa".
Neposredno pre parlamentarnih izbora u jesen 2017, Šrajber je izbačena iz stranke, pre nego je Petri napustila AfD. Petri pokušava novi početak sa "Plavom strankom", dok se Šrajberova više ne bavi politikom i živi i radi u svom rodnom Drezdenu.
„Nisam bila saglasna sa nacionalističkim kursom i onim što je stranka od sebe napravila", naglašava ona u svojoj knjizi. Njen put je vodio od AfD-ovog liberalnog krila do radikalke, koja je bila uverena da se Nemačka nalazi pred ponorom. Njena knjiga je prvi izveštaj ove vrste od strane osobe koja je nekad bila u redovima AfD-a.
O ovom slučaju treba raspravljati u Bundestagu
Frauke Petri je na pitanje DW-a opovrgnula informacije koje je iznela Šrajberova – one, kako je rekla, jednostavno nisu tačne. Tajna unutrašanja služba je u odgovoru Izdavačkoj kući Aksel Špringer koja je prva izveštavala o tome, saopštila da ne želi da se izjašnjava o razgovorima u prostoru Parlamenta. No, ta tema je podgrejala strasti u Berlinu u toku letnje pauze. Zeleni su zahtevali da se ove optužba razjasne, a Levica pretpostavlja da u krajnjem slučaju Služba za zaštitu ustavnog poretka BfV jednostavno laže.
Potom je Služba za zaštitu ustavnog poretka BfV poslala i jedno opširnije saopštenje - koje ima i DW. U njemu se navodi: Razgovori sa poslanicima se redovno vode. Ali Služba za zaštitu ustavnog poretka odbacuje navode medija da je dr. Masen vodio razgovore s predstavnicima AfD-a o tome kako bi stranka mogla da izbegne nadzor".
To nekim poslanicima nije bilo dovoljno. Pripadnici Levice i SPD-a uputili su zahtev da o tom slučaju raspravlja Parlamentarno telo Bundestaga koje kontroliše rad tajnih sluzbi. Na toj instanci se o obaveštajnoj službi ne raspravlja javno. Podrška Masenu, koji važi za konzervativca, došla je od CDU-a.
"Susreta je bilo"
Trenutno stoji izjava protiv izjave. "Ona (Frauke Petri, op.a.) mi je lično u poverenju rekla: ‘Susreli smo se‘, piše u knjizi. Iako nema dokaza za ove susrete, kako je Šrajberovava izjavila DW-u, ona čvrsto stoji iza svoje izjave. Međutim, tema Petri-Masen je često bila predmet razgovora u krugovima bliskim Petri, kojima je pripadala i autorka knjige. Uvek iznova su se pojavljivala razmišljanja kako organizovati takav sastanak. I ne začuđuje činjenica da Petri to sada negira. Ona je "Masenu obećala da će o svemu ćutati."
U berlinskim parlamentarnim krugovima se ne isključuje da je takav sastanak održan. BfV je do sada često bio na meti kritike, poslednji put u vezi sa ubistvima desničarskih ekstremista NSU-a.
AfD do sada nije bio na meti tajne službe
Stranka AfD do sada skoro da i nije od strane Saveznog ureda za zaštitu ustavog poretka posmatrana kao pretnja. U prošlosti je Masen više puta odbacio zahteve političara da se AFD posmatra kao desničarska i ekstremistička struktura.
U aktuelnom izveštaju Saveznog ureda za zaštitu ustavog poretka, AfD se pojavljuje na više od dvadeset mesta, ali u vezi s levičarskim ekstremistima koji su pozivali na otpor, na marginama AfD-ovih skupova. "Trenutno nema dovoljno istinskih indicija koje bi opravdale opservaciju AfD-a kao političke stranke od strane Službe za zaštitu ustavog poretka", stoji u saopštenju nemačke obaveštajne službe BfV po pitanju slučaja Petri.
Radikalizacija odozdo ka gore
Šrajberova u svojoj knjizi predstavlja drugačiju procenu. AfD je već dugo vremena na putu da postane ekstremna stranka, piše ova autorka. Najkasnije za dve godine, predstavnici radikalnih nacionalista će nastojati da dobiju najviše funkcije u partiji, prognozira ona u intervjuu za DW. To se odnosi na predstavnike takozvanog ekstremno-nacionalističkog krila okupljenog oko Bjorna Hokea ili Andreasa Kalbica: "Oni žele novi početak, njima je potreban pokret za smenu vlasti, skoro pa revolucija".
Mračan je scenario koji opisuje nekadašnja političarka AfD-a. Ona naglašava i zbog čega se AfD više ne može izvući iz spirale radikalizacije. "Članovi te stranke su željni skandala i ekstremističkih izjava", objašnjava ona u intervjuu. Kako je sistem upravljanja organizovan odozdo prema gore, njegovi funkcioneri se nalaze pod velikim pritiskom kako bi ispunili ta očekivanja. Baza se, dodaje ona, brzo može pretvoriti u rulju, ako predsednik nije dovoljno hrabar ili radikalan. Na taj način su „odstranjeni" mnogi predsednici na različitim stranačkim nivoima, ističe Šrajberova.
Iz AfD-a do sada nije bilo zvaničnih reakcija na knjigu.