Leto nemačkog nezadovoljstva
6. jul 2018.
Nemačka je nedeljama pratila spor stranaka CDU i CSU u vezi buduće izbegličke politike. Vrhunac spora bile su pretnje ministra unutrašnjih poslova i šefa bavarske CSU Horsta Zehofera da će podneti ostavku. Na kocki se našla višedecenijska unija sestrinskih stranaka, pa je čak postojala i opasnost da se vlada raspadne – a počela je s radom tek pre stotinak dana.
To nije bila usluga ni za Uniju, ni za vladajuću koaliciju u kojoj je još i SPD. Ugled vladajuće koalicije među stanovništvom poslednjih nedelja znatno je opao. To pokazuje i aktuelno istraživanje „Nemački trend“, koje za javni servis ARD redovno sprovodi institut za ispitivanje javnog mnjenja Infratest dimap. Tako 78 odsto građana sa pravom glasa uopšte nije – ili je manje zadovoljno radom kabineta Angele Merkel. Broj nezadovoljnih se, u odnosu na prošli mesec, povećao za 15 odsto.
Tek svaki peti zadovoljan
Kritike pritom dolaze ne samo iz redova opozicionih, već i od glasača vladajućih stranaka: među pristalicama Unije je 63 odsto nezadovoljnih. Još gore je kod pristalica SPD, od kojih je skoro dvotrećinska većina (73 odsto) nezadovoljna radom vlade.
Zadovoljno ili veoma zadovoljno radom vlade još je samo 21 odsto ispitanika. To je minus od 16 odsto u poređenju sa prethodnim istraživanjem. Slično nezadovoljstvo poslednji put je zabeleženo u vreme koalicije Unije i liberala (FDP), godinu dana nakon preuzimanja vlasti 2010. godine. Za koaliciju Unije i SPD to je najgori rezultat još od novembra 2006. godine.
Zehofer posebno pogođen
Interni spor stranaka Unije o vraćanju izbeglica naročito je štetio predsedniku CSU i ministru unutrašnjih poslova Horstu Zehoferu. Njegova popularnost pala je za 16 odsto, na 27 procenata. Zehofer još nikada nije imao tako loše rezultate. Za razliku od njega, kancelarka Angela Merkel izgubila je samo dva odsto podrške: njenim radom zadovoljno je 48 odsto ispitanika.
Da li su „tranzitni centri“ rešenje?
Spor je nastao zbog takozvanog „Master-plana za migraciju“, ministra Horsta Zehofera u kojem je on pobrojao sve ono što želi da promeni. Kancelarka Merkel se u principu složila sa Zehoferovim planom, ali ne i sa zahtevom da se s nemačke granice vraćaju izbeglice koje su prethodno već registrovane u nekoj drugoj zemlji EU. Šefica CDU insistira na rešenju na evropskom nivou.
U ponedeljak je dogovor iznenada postignut, a on predviđa „više reda, kontrole i ograničavanje sekundarne migracije“. CDU i CSU složili su se u vezi tzv. „tranzitnih centara“: potražioci azila koji preko Austrije dođu do Nemačke, a već su registrovani u nekoj drugoj zemlji, trebalo bi da budu smešteni u centrima koji nisu na teritoriji Nemačke – slično tranzitnom delu na aerodromu. Zatim bi, po ubrzanom postupku, bili vraćani u zemlju koja je zadužena za postupak obrade azila.
Prema istraživanju, 61 odsto nemačkih građana smatra da je ispravno otvaranje tranzitnih centara, protiv je 34 odsto. Podrška i protivljenje pritom u velikoj meri zavise od toga koju stranku građani podržavaju.
U anketi međutim nije bilo precizirano da li se radi o zatvorenim ili otvorenim centrima. To pitanje je goruće posebno u redovima SPD.
Istraživanje je sprovedeno pre nego što su se CDU, CSU i SPD u četvrtak uveče složili oko paketa o azilu.
Egoizam CSU
Sedamdeset i tri odsto ispitanika smatra da su za stranku CSU važniji lični interesi od uspeha vlade. Jednaki broj ispitanih smatra da je Horst Zehofer oslabio Uniju svojim odnosom prema Angeli Merkel, bez obzira što polovina građana smatra da je dobro što se sa Zehoferom našao neko ko će javno kritikovati kancelarkinu izbegličku politiku. Ubedljiva većina pristalica Unije (75 procenata) mišljenja je da se ponašanje ministra unutrašnjih poslova negativno odrazilo na Uniju.
Manji broj ispitanih (31 odsto) ocenjuje da CSU, više od ostalih stranaka, vodi računa o temama koje su ljudima zaista važne. Ipak, većina ispitanih smatra da izbeglička politika dobija previše prostora.
O važnim političkim temama se malo govori
Mnogi smatraju da su pojedine teme nedovoljno zastupljene u političkom diskursu. To pre svega važi za zdravstvo (79 odsto), obrazovanje (73 odsto) i obezbeđivanje plativog stambenog prostora (70 odsto). Više od polovine građana smatra da su teme poput rasta penzija (62 odsto), klimatskih promena ili energetske politike trenutno nedovoljno zastupljene.
Odnos politike prema pitanjima unutrašnje bezbednosti, dakle suzbijanju kriminala, prema oceni 45 odsto ispitanih je zadovoljavajući, dok jednako veliki broj ispitanih građana smatra da nije. Istovremeno, 51 odsto građana smatra da vlada u Berlinu posvećuje dovoljno pažnje trgovinskom sporu sa SAD.
CDU, CSU i SPD sada ne bi imale većinu
Kao i u svim prethodnim istraživanjima“Nemački trend“, institut infratest dimap je i ovoga puta istražio političko raspoloženje u Nemačkoj. Da se u nedelju održe izbori, vladajuća koalicija CDU, CSU i SPD bi zajedno osvojila tek 48 odsto glasova.
Unija bi osvojila 30 odsto (-1), SPD 18, AfD 16 (+1), stranka Zelenih 14 (+1), Levica 9 (-1) odsto glasova. FDP sa osam odsto nepromenjeno ostaje najmanja poslanička grupa u Bundestagu.