Ujedinjeni u sporu
6. jul 2018.
Svako na svoj način izražava zadovoljstvo zbog postignutog kompromisa. Horst Zehofer (CSU) sebe opisuje kao „veoma zadovoljnog ministra unutrašnjih poslova“, a potpredsednik SPD Olaf Šolc zalaže se za završetak „letnjih pozorišnih igara“.
Nakon višenedeljnog spora, pretnji ostavkom i sl, stranke koje čine vladajuću nemačku koaliciju postigle su dogovor i to stavile na dva lista papira pod naslovom „Pravilnik i upravljanje migracionom politikom“. To je kompromisno rešenje dogovoreno između CDU Angele Merkel, bavarske CSU i socijaldemokrata (SPD), a po kome se na granici između Austrije i Nemačke migranti presreću i, ukoliko su već u nekoj od zemalja-članica EU predali zahtev za azil, vraćaju u tu zemlju.
Kraj krize vlade
Do sada nije bilo jasno da li će socijaldemokrate podržati sporazum koji su početkom sedmice postigli demohrišćani. Sporan je pre svega bio „novi granični režim“ s tzv. „tranzitnim centrima“ – što je bio predlog ministra Zehofer. Ali, kako je on izjavio nakon sastanka koalicionog odbora s tim pojmom (tranzitni centri) „naši koalicioni partneri imaju problem“. Zato se, SPD-u za ljubav, govori o „tranzitnom procesu“; procesu, koji bi, prema Zehoferu, trebalo da propušta samo one izbeglice koje su već u nekoj drugoj zemlji podnele zahtev za azil.
Ukupan „tranzitni proces“ bi, prema nemačkom pravu, trebalo da traje najviše 48 sati, a to bi sve trebalo da se odvija u blizini granica i u prostorijama Savezne nemačke policije.
Ali neće biti mnogo onih koji će taj proces moći da prođu. „Neće ih biti više od deset, a verovatno i manje“, očekuje nemački vice-kancelar Olaf Šolc (SPD). Aktuelne brojke pokazuju, da je na austrijsko-nemačkoj granici od početka godine azil zatražilo 248 osoba.
Zehofer: Nisu u zatvoru
Andrea Nales, predsednica SPD, reagujući na kritike izrečene prethodnih dana, izjavila je da „ni u kom slučaju neće biti kampova“. Članovi njene stranke, ali i delovi opozicije, optuživali su CDU i CSU da žele da na nemačko-austrijskoj granici osnuju „zatvorske logore“ za izbegle. Zehofer je te optužbe žestoko odbacio. „Oni nisu u zatvoru“, rekao je ministar. „Postoji jedan razlog zbog kojeg im nije dozvoljeno da uđu u Nemačku, ali zato ta osoba može da se kreće po čitavom svetu.“
Iz Zehoferovog ugla izraz „po čitavom svetu“ su u stvari ona država EU u kojoj je izbeglica već podneo zahtev za azil. Austrija se do sada protivila da primi nazad izbeglice iz Nemačke koje su već prethodno u toj zemlji EU podnele zahtev za azil. Isto tako se ponaša i mađarski premijer Viktor Orban. Sličan sporazum sa Italijom, zemljom u koju pristiže najviše izbeglica, čini se gotovo nemogućim, zbog toga što je vlada u Rimu to već blokirala.
Nada u bilateralne sporazume
Nakon sastanka Koalicionog odbora, Zehofer je na pitanje šta će se desiti ako ne bude postignut sporazum sa Italijom, odgovorio: „Ja se ne bavim scenarijima kojih nema i koji se možda nikad neće ni dogoditi“. Drugim rečima: čovek se bavi alternativnim mogućnostima tek kada se iscrpe sve mogućnosti za kooperativno rešenje. Izlaz iz te dileme će, nada se ministar unutrašnjih poslova Nemačke, biće poznat sledeće srede (11.7.) na trilateralnom sastanku sa Austrijom i Italijom.
Šefica SPD Andrea Nales jasno je stavila do znanja da okvirni dogovori mogu da budu stavljeni na snagu tek ako se zaista postignu bilateralni sporazumi s drugim zemljama. Iako su dogovori s pojedinim zemljama na dugačkom štapu, Nalesova smatra da je kompromis sa CDU i CSU postignut u četvrtak uveče (5.7.) „dobro rešenje“.
SPD je kao uspeh predstavio i Zakon o useljavanju, koji bi trebalo da bude usvojen ove godine, a kojim Nemačka želi da reguliše useljavanje stručne radne snage.
Do pre samo par dana govorilo se o krizi vlade, o ostavci ministra unutrašnjih poslova i raspadu koalicije, a danas sve deluje prilično harmonično. Jedino što se o kompromisu još uvek nije izjasnila Angela Merkel. Pritom je na njoj da taj sporazum sprovede u delo. Uostalom, i Zehofer naglašava da je odgovornost za postizanje dogovora sa drugim zemljama – na kancelarki.