Geto-turizam

„Molenbek je jedinstveno mesto, verujte mi“, kaže Erik Nobels na početku turističke ture. Danas ga prati dvadesetak socijalnih radnika iz Nemačke, Francuske, Španije, Italije, Austrije i Estonije. „Ni na jednom drugom mestu na svetu nema toliko socijalnih projekata kao ovde“, nastavlja Nobels. Brzo postaje jasno na šta misli. U ulici „Rue des Ateliers“ jedva da postoji ijedna zgrada u kojoj se ne nalazi sjedište nekog takvog projekta.

„Meka“ za socijalne radnike

„Turisti“ u njegovoj pratnji odmah vade mobilne telefone i fotoaparate i slikaju sve oko sebe: omladinske centre, radionice za nezaposlene, izložbeni prostor... Prisutne fascinira gomila socijalnih projekata. Neki zvone na vratima nekih udruženja, ali niko ne otvara vrata. Sve ustanove i projekti miruju tokom sezone godišnjih odmora. Tako se sve završava bacanjem radoznalih pogleda na dvorišta zgrada koja su preuređena u igrališta za decu. Grupa ide dalje.

Ova četvrt na lošem glasu sada je postala objekat istraživanja. „Praktično vam je potreban katalog da bi imali pregled. Za svaku moguću temu, za svaki poznati problem postoji neka inicijativa“, šali se Nobels. Briselski Molenbek godinama je poznat po svojim socijalnim problemima. To je u ovu četvrt privuklo brojne pedagoge i socijalne radnike. Otkako se ova četvrt dovodi u direktnu vezu s napadima u Parizu i Briselu, postala je predmet interesa socijalnih radnika i izvan Belgije.

„Geto-turizam poput onog u Južnoafričkoj Republici“

„Osećam se kao deo geto-turizma koji se odvija u Južnoafričkoj Republici“, žali se socijalni radnik Džeri. On je u Brisel stigao iz Beča. Godinu dana je s kolegama iz cele Evrope u školama organizovao seminare o integraciji. Obilazak ovog „gnezda terorizma“ deo je završnog dela projekta. Džeri u svemu tome učestvuje protiv svoje volje: „Ako neko zaista želi da upozna Molenbek, onda bi to trebalo da uradi na svoju ruku kako bi stvorio sopsvcene utiske.“

Tursitički vodič Nobels ne slaže se s tom kritikom. Njegove ture pozitivno su prihvaćene među stanovnicima četvrti. Čini se da je u pravu, barem kada je reč o potražnji za takvim turističkim turama. „Nakon napada u grad dolazi manje turista. Ali oni koji dođu, žele da znaju šta se ovde odigrava i zato žele u Molenbek“, navodi Nobels. Može se reći da njegov posao ne trpi zbog terorističkih napada.

Uspesi u integraciji

Erik Nobels i njegovi pratioci ne sreću mnogo stanovnika tokom ovog kišnog prepodneva. Jednom je kraj njih prošao stariji čovek u dugačkom kaftanu. Kratko zastaje, sluša šta vodič priča, pozdravlja ga i s osmehom nastavlja dalje. Nekoliko žena gura dečija kolica kroz uske ulice. Sledeća stanica je jedno savetovalište i škola jezika. Polaznici tu mogu da uče holandski i da traže savet kod administrativnih problema. Devojka na recepciji pokrivena je maramom, njena kolegica je tamne boje kože.

„To je ono što volim u Belgiji“, kaže Tito. Taj mladi Španac je pre godinu dana stigao u Belgiju kako bi radio u domu za izbeglice belgijskog Karitasa. „U Španiji ne može da se dogodi da u javnoj ustanovi na premu rade dve žene migrantskog porekla. Tu bi radile samo Španjolke.“ Tito veruje da je Belgija, što se integracije tiče, otišla mnogo dalje od njegove domovine. Zbog toga želi tu i da ostane.

Tura se nastavlja obilaskom pijace. Tu su voće, povrće i kućne potrepštine. Može se napraviti par fotografija, ali nema vremena za razgovor s lokalnim stanovništvom. Pred njima je vrhunac današnjeg obilaska Molenbeka – poseta socijalnoj ustanovi „Heksenketel“.

Obuka mladih

Tu, odmah pored kanala koji deli Molenbek i centar Brisela, mladi se obučavaju za različite zanate. Na spratu je restoran u kojem se obrazuju kelneri i kuvari. U dvorištu iza zgrade učenici gaje povrće. Ono što se ubere, završi na tanjirima u restoranu.

Kada Erik Nobels kroz Molenbek vodi obične turiste, onda u prvom planu nisu socijalni projekti, već mesta koja imaju veze s terorističkim napadima. To je ulica gdj je policija nekoliko dana uoči napada u Briselu uhapsila Salaha Abdeslama, kao i kuće u kojima su odrastali neki od počinilaca napada.

„Većina ljudi zaista je zapanjena zbog onoga što vide ovde u Molenbeku. Mnogi očekuju da vide zapušteno i tužno mesto puno kriminalaca i iznenađeni su koliko imamo igrališta za decu i centara za mlade“, kaže Nobels.

Pitanje zbog čega se kod tolikih napora za integraciju i tolikog socijalnog angažmana mnogi stanovnici Molenbeka i dalje okreću radikalnom islamu, ostavljaju i njega bez pravog odgovora: „Istini za volju, ne znam ni sam. Možda je nekima to postalo previše. Možda je ovde u Molenbeku sve postalo toliko raznoliko, toliko šareno, toliko čisto i previše dobro, da mnogi mladi jednostavno ne osećaju da je to namenjeno baš njima“, nagađa Erik Nobels.