El Difraui: Potcenili smo islamiste

DW: Kakav signal se šalje napadima iz Brisela?

Asiem el Difraui: Ovde se radi ne samo o Belgiji, već i o tome da se zada udarac Briselu, kao glavnom gradu EU ali i svima nama Evropljanima. Ono što iznenađuje je nemar belgijske policije u pogledu saradnje na evropskom nivou. Nakon hapšenja Salaha Abdeslama pre nekoliko dana policija je dobila veliki aplauz iako su pronađeni upaljači za bombe i iako su se novi ljudi pojavili na radaru bezbednosnih službi, za koje se nije znalo. Snage reda prethodnih dana ipak nisu, za razliku od situacije nakon pariskih atentata u novembru, podigle stepen opasnosti.

Da li su oni potcenili moć i stepen organizovanosti ekstremista?

Naravno, svi su to potcenili. Čudili su se da ima tako mnogo ljudi koji s tim imaju veze. Nakon hapšenja moglo se pretpostaviti da postoje i druge terorističke ćelije – nakon što se ustanovilo da su u svemu učestvovali i Francuzi, kao i da je proteklih dana bilo neuspelih akcija. Niko ne želi otvoreno da kritikuje Belgijance. Ali reč je o aljkavosti koja postoji već 30 godina. Podsećanja radi: priprema napada od 11. septembra odvijala se takođe u briselskoj četvrti Molenbek. Tada je jedan lažni TV-tim u eksploziji bombe usmrtio vođu avganistanske Severne alijanse.

Šta sada mora uslediti?

Mora se pojačati pre svega evropska saradnja i to enormno. EU mora dobro da razmisli kako da postigne najveći mogući stepen saradnje, ne samo u suzbijanju terorističke opasnosti već i u prevenciji i deradikalizaciji.

Ali Europol i Interpol već godinama sarađuju na tom polju. Gde zapinje ta saradnja?

Očito je da ne postoji dovoljno političke volje da se odustane od suverenosti na nacionalnom nivou, na nivou pojedinačnih zemalja i njihovih suverenih prava. Drugačije se to ne može objasniti.

Zar oni još nisu u stanju da razumeju organizacione strukture terorista i njihov način razmišljanja?

Oni ih razumeju sve bolje, ali se o tome ne vodi otvorena debata. Belgija jedva da ima politiku prevencije. Evropski koordinator za pitanja terorizma Žil de Kerhove je pre godinu dana izjavio da se mora puno toga nadoknaditi. Sada bi to konačno trebalo da se uradi. A Nemačka bi u tome trebalo da pomogne.

Šta ovi napadi znače za Nemačku. Jesu li oni razlog više za zabrinutost?

Pretnja je već duže vremena relativno velika. Znalo se da će se takve stvari desiti. One će se ponovo dešavati. Ali pretnja će se smanjivati ako se svi budemo držali zajedno i ako budemo sarađivali. Ali ni u kojem slučaju ne smemo misliti samo na svoju nacionalnu državu niti pasti u paniku!

Možete li nam pojasniti dublje korene džihadizma?

Već 30 godina smo zanemarivali džihadizam. Sada smo se pozabavili Islamskom državom. Ali, postoje i druge grupacije. Reč je o okoštaloj i široko rasprostranjenoj ideologiji, protiv koje se ne borimo zajednički. Ali upravo u južnim delovima Sredozemlja – u severnoj Africi i na Bliskom istoku – ona ima svoje socijalno-ekonomske korene. A mi kao Evropljani ne suzbijamo zajedno uzroke džihadizma. Treba nam politika solidarnosti sa tim zemljama, gde džihadizam izaziva mnogo više žrtava. A mi tamo ništa ne preduzimamo. To pokazuje nesposobnost Evrope!

Dakle više saradnje sa evropskim susedima i više bezbednosne i političke saradnje u Evropi. Je li to dovoljno?

Potreban je Maršalov plan za severnu Afriku i Bliski istok, za zemlje koje su plodno tlo za nastajanje džihadizma.

Hoće li atentati dovesti do preokreta u izbegličkoj debati?

Ekstremisti pre svega žele da polarizuju! S obzirom da džihadisti nas puno bolje poznaju nego mi njih, oni stalno pokušavaju da podele naše društvo i izazovu strah. Upravo u tu zamku mi ne smijemo upasti!

*Egipatsko-nemački politikolog Asiem el Difauri, 1965, je stručnjak za džihadizam i džihadističku propagandu na internetu. Autor je više dokumentarnih filmova i knjiga.