Gauk: Ne bojte se!

„Nalazimo se na kraju godine koja nam pruža puno razloga za radost: u Nemačkoj ima više posla nego ikada ranije, zemlja je u inostranstvu omiljenija nego ikada ranije, a postali smo i prvaci u fudbalu“, ističe predsednik Joahim Gauk u tradicionalnom govoru uoči Božića. „Ali istovremeno se osvrćemo na godinu punu nemira, na ratove, terorizam i ubistva, čak i uz pozivanje na religiju. Gotovo svakog dana slušamo o ubijenim ljudima. Patnja bezbrojnih izbeglica i prognanih nam je neprekidno pred očima. Kada čujemo božićnu poruku Mir na zemlji! u ovoj godini to zvuči posebno neodložno. Jer mi osećamo da mir nije nešto što se podrazumeva. Svaki mir je skup, čak i ovaj u kojem mi ovde živimo srećno i slobodno.“

Nemački predsednik i bivši evangelistički propovednik ističe da suživot u miru može da funkcioniše samo uz međusobnu pažnju i uvažavanje, kao i da to nalažu sve religije. Ovo ima poseban značaj zbog aktuelnog pokreta Pegida, čiji pripadnici javno zameraju vlasti da su isuviše popustljivi prema doseljenicima, posebno iz muslimanskih zemalja. Njima je namenjene i Gaukova tvrdnja da su „u strahu velike oči i da se tako teško prepoznaju rešenja“, iako njihove strahove valja uzeti ozbiljno. „Ne bojte se! To želim da poručim ove godine svima kojima dešavanja u svetu oduzimaju mir, koji su zabrinuti da na pojedina pitanja još uvek ne znamo odgovore“, rekao je Gauk.

„Usred političke debate o tome kako treba reagovati na demonstracije protiv navodne islamizacije, Gauk je našao prave reči: 'To što ozbiljno shvatamo strahove, ne znači da moramo da sledimo te strahove.'“, citira Manhajmer morgen. „Naime, pravi način za ophođenje sa neraspoloženjem prema strancima, koje vidimo na ulicama Drezdena i drugih gradova, nije da se o toj temi ćuti. Naprotiv, političari i druge društvene grupe imaju odgovornost da daju objašnjenja. To makar važi za one koji imaju argumente. U raznolikoj masi demonstranata nalaze se krajnji desničari, ali ne samo oni. Ljudi koji demonstriraju iz straha za budućnost bi trebalo da dobiju odgovor na svoju zabrinutost. Čak i ako demonstriraju zajedno sa sumnjivim grupama, što je veoma riskantno ponašanje.“

List dodaje da nije sve crno, naprotiv: „Gauk bi mogao da ohrabri time što je podsetio koliko nam dobro ide u Nemačkoj. Mogao bi da tome doda da je Nemačka tokom devedesetih godina primila dvostruko više izbeglica nego što je to slučaj danas. O preuzimanju prognanih sa istoka, nakon Drugog svetskog rata, da i ne govorimo. Pomaže da se vidi i ono pozitivno.“

Zidojče cajtung podseća da Gauk i inače posvećuje dosta pažnje integraciji stranaca:

„Gauk je već često činio ono što mnogi traže tek sada – strahove je uzimao ozbiljno, možda i preozbiljno. Situacija se promenila makar zbog protesta Pegide: sada je prioritet da se ojača spremnost da se pomogne izbeglicama, a brige oko islamizacije moraće da sačekaju. Gauk je na to reagovao u svom obraćanju – uz jaki biblijski prizvuk i sa puno svešteničkog optimizma, ali dovoljno jasno.“

Štutgarter cajtung: „Predsednik apeluje na dobrotu građana i poziva na poverenje u naše vrednosti, snage, i demokratiju. Kao i uvek. To je redovan deo božićnog ulivanja hrabrosti, kada je svakodnevni život grublji, strahovi realniji, a raspoloženje rovitije nego obično. I to je jedan od razloga što Gauk slavi spremnost Nemaca da pomognu ljudima u nevolji. 'Ne bojte se!' uzvikuje on, hrabreći izbeglice i one koji im otvaraju vrata. Tu ima malo skepticizma, ali je taj apel koristan i dobar.“

Badiše cajtung: „Snaga jednog društva pokazuje se u njegovoj otvorenosti. Oni koji su sigurni u sebe, mogu da prihvate drugačije osobe i strance raširenih ruku, i rado pomažu tamo gde je neophodno. A neophodno je na mnogo mesta po celom svetu, ali u Nemačkoj koja je tokom 2014. postala još bogatija. Predsednik Nemačke Joahim Gauk je ukazao na ovu povezanost u svom božićnom govoru. I to sa pravom, u doba kada preveliki broj ljudi želi da se sakrije i zatvori svoja vrata, da se ne bi suočili sa patnjom u svetu.“