G20: Bez dogovora oko važnih pitanja energetske tranzicije

Zemlje članice G20 zajedno proizvode više od tri četvrtine globalnog bruto domaćeg proizvoda, ali i emisija štetnih gasova. U njima je takođe instalirano 90 odsto trenutnih svetskih kapaciteta obnovljive energije. Zbog svega toga su tih 20 država ključne za energetsku tranziciju - prelaska sa fosilnih na obnovljive izvore energije - i borbu protiv klimatskih promena.

Ove godine predsedavajuća G20 je Indija pa su od srede do subote (19.-22. juli) ministri energetike G20 zasedali su u Bambolimu, u indijskoj obalskoj državi Goi.

U izveštaju koji je za sastanak pripremila zemlja domaćin - cena energetske tranzicije je procenjena na skoro 4 billiona evra godišnje. Stoga je ključni zahtev Nju Delhija - da zemljama u razvoju obezbedi jeftino finansiranje i transfer tehnologije. Nemačkoj je posebno bilo važno utrostručenje kapaciteta obnovljive energije do 2030.

Bez završnog saopštenja

Međutim, posle sastanka, zbog neslaganja oko nekih važnih pitanja, umesto zajedničkog saopštenja ministri G20 su izdali izjavu o ishodu i rezime predsedavajućeǵeg. Zajedničko saopštenje se izdaje kada postoji konsenzus o svim pitanjima.

„Imali smo dogovor o 22 od 29 paragrafa, a sedam paragrafa čine rezime predsedavajućeg", rekao je indijski ministar energetike R.K. Sing.

Prema izveštajima agencije Rojters, konsenzus nije postignut oko paragrafa koji se tiču:

- smanjenja „neograničenog" korišćenja fosilnih goriva

- utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030.

- poziva razvijenim zemljama da postignu cilj zajedničkog mobilisanja 100 milijardi dolara godišnje od 2020-2025. za klimatske akcije u ekonomijama u razvoju

- opisa rata u Ukrajini.

Fosilna goriva i dalje važna za mnoge zemlje

Zašto do dogovora nije došlo? Kako kaže domaćin Indija, neke zemlje G20 su tvrdile da „različitim nacionalnim okolnostima" treba posvetiti više pažnje prilikom postepenog ukidanja fosilnih goriva. Za neke zemlje kao što su Indija ili Kina ugalj je i dalje važan snabdevač energijom.

Mnoge ekonomije u razvoju tvrde da će odustajanje od fosilnih goriva bez pristupačnih alternativa osuditi njihovo ogromno stanovništvo na siromaštvo. One kažu da razvijeni Zapad mora da plati više kao stari i veliki zagađivač.

Pored toga, postojale su razlike u pogledu tehnologija za smanjenje emisija štetnih gasova pri korišćenju nafte i prirodnog gasa. Ministar energetike Indije R.K. Sing je na brifingu nakon završetka konferencije takođe rekao da neke zemlje umesto postepenog smanjivanja upotrebe fosilnih goriva žele da koriste metode izolovanja i skladištenja ugljenika. On medjutim nije imenovao koje su to države.

Međutim, poznato je da se veliki proizvođači fosilnih goriva Saudijska Arabija, Rusija, Kina, Južna Afrika i Indonezija protive cilju utrostručenja kapaciteta obnovljive energije ove decenije, piše Rojters.

Trenutno je širom sveta instalirano 3,3 teravata kapaciteta obnovljivih enregija. Na sastanku je članicama G20 predloženo da do 2030. utrostruče svoje kapacitete - s ciljem da se u zajedničkom završnom saopštenju postavi vrednost od devet teravata. Međutim, to nije uspelo.

Habek: „Izvesno razočarenje, ali je bilo očekivano".

Nemački ministar ekonomije Robert Habek je rekao da je blokada „nekoliko zemalja, posebno zemalja koje proizvode fosilnu energiju", otežala sastanak. Neobjašnjivo da neke države stavljaju zaštitu sopstvene industrije ispred zajedničke odgovornosti za klimu.

Ipak velika većina zemalja G20 želi da radi na širenju obnovljivih izvora energije i to već čini, rekao je Habek. „Suština je da svet ne čeka najsporije, već da ti mnogi progresivni zajedno idu napred", rekao je nemački ministar. Na primer, u dokumentu o rezultatima sastanka našlo se - udvostručenje energetske efikasnosti do 2030.

Sastanak je bio „međukorak na putu do klimatske konferencije UN krajem godine u Dubaiju". Videće se da li se mogu preduzeti dalji koraci kako bi svetska zajednica krajem godine mogla adekvatno da odgovori na „ono što trenutno doživljavamo širom sveta, da zemlja bukvalno počinje da gori".

Ruski „izokrenut pogled na svet"

Rusiju je na sastanku predstavljao jedan šef odeljenja iz Ministarstva energetike, dok je zamenik ruskog ministra energetike Pavel Sorokin učestvovao putem video linka.

Habek je rekao da je šokantno kako je Sorokin izrazio „potpuno pogrešnu procenu stvarnosti". Sorokin je energetsku krizu pripisao finansijskoj krizi iz 2008. „To je prosto potpuno izokrenut pogled na svet", rekao je Habek.

Prema informacijama agencije dpa, Sorokin je u svojoj izjavi u vezi sa gasovodom Severni tok govorio o „terorističkim napadima". Istraga koja se bavi ovim slučajem govori o sabotaži.

Prema krugovima iz nemačke delegacije u Indiji, Habek je oštro osudio rat u Ukrajni i rekao da je posebno EU prošle godine morala da nauči da Rusija koristi energiju kao „oružje". Isporuke gasa su smanjene i obustavljene kako bi se izazvala nestašica gasa u Nemačkoj i EU. To Rusiji nije uspelo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.