Ruski rat podelio G20

Najzanimljiviji susret na zasedanju ministara spoljnih poslova G20 trajao je manje od deset minuta i odvijao se „u hodu“, negde u nekom hodniku u konferencijskom centru. Niko ne zna šta su tačno američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekli jedan drugom – klonili su se kamera i mikrofona.

Jedan Blinkenov saradnik rekao je nakon sastanka da je američki državni sekretar ruskom predstavniku jasno stavio do znanja da će SAD podržavati Ukrajinu u njenoj odbrani od Rusije onoliko dugo koliko je to potrebno.

-pročitajte još: Sastanak G20: Globalni jug Zapadu ne veruje

Na njihovom prvom ličnom susretu od ruske invazije na Ukrajinu, Blinken je pozvao Lavrova da ne suspenduje novi sporazum START o ograničenju nuklearnog naoružanja. „Bilo je važno da se te poruke prenesu lično“, rekao je američki diplomata u Nju Delhiju. Ali, kaže, nije bilo pregovora, niti bilo čega sličnog.

Nije poznato šta mu je odgovorio ministar spoljnih poslova ruskog režima. Sergej Lavrov na svojoj konferenciji za novinare na kraju sastanka ministara spoljnih poslova G20 taj susret sa Blinkenom nije pomenuo.

Rusija zahteva ukidanje sankcija

Lavrov je svoje mišljenje izneo pre toga, na plenarnoj, zvaničnoj radnoj sednici G20. Kritiku Zapada ruskog agresorskog rata – vojne operacije, prema Lavrovljevim rečima – nazvao je „licemernom“. Zapad je, tvrdi, godinama u Ukrajinu pumpao oružje.

Ministar spoljnih poslova Rusiju je predstavio kao žrtvu i pozvao na ukidanje sankcija zapadnog sveta njegovoj zemlji, za koje je rekao da su nezakonite. „Mora se prekinuti svako kršenje međunarodne slobodne trgovine, intervencije na tržištu, proizvoljna ograničenja cena i drugi pokušaji obezvređivanja tuđih mineralnih resursa“, rekao je Lavrov, prenosi ruska državna novinska agencija TASS.

Berbok zahteva prekid rata

Za razliku od sastanka G20 prošle godine na Baliju u Indoneziji, ruski predstavnik je makar ostao u sali dok su drugi govorili. Neki su oštro napali Rusiju. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokazala je šta je to feministička spoljna politika koju je predstavila pre odlaska u Indiju – i direktno se obratila Sergeju Lavrovu:

„Gospodine Lavrov, zaustavite ovaj rat! Prestanite da kršite naš međunarodni poredak! Zaustavite bombardovanje ukrajinskih gradova i civila! Put ka miru je kristalno jasan: ako Rusija danas povuče svoje trupe, onda više neće biti rata.“

Nakon toga, Analena Berbok je novinarima rekla da je ruska strana izgleda shvatila da „prvo iznošenje lažnih tvrdnji, a zatim odlazak“ nije dobra strategija. Na sastanku na Baliju, Sergej Lavrov je otišao kada je krenula kritika na račun Rusije.

Rusija i Kina blokirale zajedničku deklaraciju

Rusija i Kina nisu pristale na zajedničku završnu deklaraciju G20 koja bi sadržala osudu rata protiv Ukrajine, kao i na sastnaku ministara finansija G20 pre nedelju dana.

Sergej Lavrov nije bio potpuno izolovan u okviru G20. Pored kineskog ministra spoljnih poslova, on se sastao i sa indijskim domaćinom i drugim ministrima s kojima je vodio bilateralne razgovore. Indija, Južna Afrika i Brazil pozivaju da se ne dozvoli da rat u Evropi – koji vide samo kao „ukrajinsku krizu“ – u potpunosti blokira rad G20.

Indija želi da posreduje i traži reformu UN

Predsedavajuća Indija je zapravo htela da se bavi globalnim snabdevanjem hranom, smanjenjem siromaštva, lancima snabdevanja i zaštitom klime.

Indijski premijer Narendra Modi je u video poruci ministrima spoljnih poslova pozvao na saradnju uprkos sukobima: „Sastajemo se u vreme dubokih globalnih podela. Svi imamo svoje stavove o tome kako da prevaziđemo tenzije. Ipak, kao vodeće ekonomije, imamo i odgovornost za sve one koji nisu ovde.“

Nije to bilo prvi put da je indijski premijer pokušao da se predstavi kao lider zemalja „globalnog juga“. Svetski poredak koji je nastao pre osam decenija je propao, rekao je Modi. Taj poredak nije sprečio ratove niti doveo do međunarodne saradnje.

Indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džaišankar, koji je vodio sastanak u Nju Delhiju, bio je još konkretniji i još jednom pozvao na reformu UN i njenih organa: „Globalni procesi donošenja odluka moraju se demokratizovati ako želimo da poredak opstane. Što duže čekamo, multilateralizam će biti manje kredibilan.“

Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang se malo usprotivio i izjasnio se za zadržavanje sistema Ujedinjenih nacija. Kina je jedna od pet država s pravom veta u Savetu bezbednosti UN, zajedno sa SAD, Rusijom, Velikom Britanijom i Francuskom. Indija i Kina se takmiče za regionalnu prevlast u Aziji.

Napetost odnosa između SAD i Kine osetila se u mnogim govorima u Nju Delhiju. Mnoge zapadne diplomate vide formiranje dva bloka – Rusija i Kina na jednoj strani, a SAD sa svojim zapadnim saveznicima na drugoj strani. Indija je u sredini, pokušavajući da održi dobre veze i sa Moskvom i sa Vašingtonom, držeći Peking na odstojanju.

Samit G20 u septembru

Klaudija Šmuker koja vodi Centar za geopolitiku, geoekonomiju i tehnologiju u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP) nije iznenađena što G20 ne može da se dogovori oko zajedničkih izjava. „To je bilo i za očekivati u sadašnjem geopolitičkom kontekstu. Po mom mišljenju, važna je svaka vrsta razgovora. Što je više dijaloga na ovim neformalnim sastancima, to bolje“, rekla je ona za DW.

S obzirom da duboki jaz na ovom sastanku ministara spoljnih poslova moguće je naslutiti kako će biti na samitu šefova država i vlada G20, koji bi u septembru trebalo da se održi takođe u indijskoj prestonici.

Klaudija Šmuker je vrlo pesimistična kada se radi o zajedničkom napretku, ako ruski rat protiv Ukrajine još bude potrajao. Ali ona takođe kaže: „Svi samo gledamo da vidimo da li postoji osuda Rusije u G20. Ali postoje brojna druga pitanja o kojima G20 takođe raspravlja: održivi lanci snabdevanja, zelena ekonomija i pitanje hrane. Tu se i dalje radi bez ovih fundamentalnih razlika. Zato i dalje mislim da je G20 kao format ima smisla.“ Indija će nastaviti da pokušava da igra posredničku ulogu.

G20 je neformalna grupa kao predstavlja oko 80 procenata globalne ekonomske proizvodnje i u kojoj su EU, SAD, Kanada, Meksiko, Brazil, Argentina, Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka, Turska, Saudijska Arabija, Indija, Rusija, Indonezija, Kina, Japan, Južna Koreja, Južna Afrika i Australija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.