Ekonomija: "Šta Nemačka može da nauči od Francuza?

Na pitanje kako to da jeFrancuska, u poređenju sa Nemačkom, ali i drugim zemljama, trenutno prilično uspešna na ekonomskom planu, predsednik ifo instituta Klemens Fust odgovara da je francuska vlada u poslednjih nekoliko godina sprovela niz reformi koje su podstakle ekonomiju.

„Smanjili su poreze i značajno ograničili oporezivanje imovine. Promenili su različite regulative. Osnovali su institucije, koje se brinu za osnivanje novih preduzeća. Sve to je imalo pozitivan učinak. Istovremeno, mora se reći da se Francuska takođe jako zadužila. To baca senku na ovaj performans. Stopa zaduženja trenutno iznosi 110 posto bruto domaćeg proizvoda. Nemačka je imala lošiju stopu privrednog rasta, ali se znatno manje zadužila. S te strane, Francuska stoji lošije, što joj donosi probleme u budućnosti. Dakle, ne bi trebalo da oponašamo sve što Francuzi rade", konstatuje predsednik ifo instituta za ekonomska istraživanja.

Više investicija u obrayovanje i dalje usavršavanje

Ali, šta bi Nemačka mogla da nauči od Francuske i kako bi mogla poboljšati svoju ekonomiju?

„Da bismo bili ekonomski uspešni, moramo stvoriti i uslove za to. Nemačka trenutno ima najveće poreze na preduzeća među državama G7. Malo smo učinili za infrastrukturu. Francuska je na tom polju više investirala, što se oseti kada vozite po francuskim autoputevima. Vlada u Parizu mnogo ulaže u obrazovanje, prekvalifikaciju i usavršavanje. U Nemačkoj smo se predugo oslanjali na naš odličan dualni sistem obrazovanja, ali trebalo generalno više ulagati u obrazovanje. Francuska ima jako razvijen sistem zbrinjavanja dece. Zbog toga je stopa zaposlenosti žena veća nego u Nemačkoj, gde su većinom žene te koje ostaju kod kuće, kako bi vodile brigu o deci. Upravo u ovom aspektu, mislim da možemo puno naučiti od naših suseda Francuza", kaže ekspert Fust.

Manje prepreka pri osnivanju novih preduzeća

U Francuskoj su, ističe stručnjak Ifo instituta, ciljano radili na uklanjanju prepreka za novootvorena preduzeća. Čak su osnovali i posebnu agenciju, koja se time bavi. Preduzeća se mogu obratiti toj agenciji ako naiđu na probleme s prekomernom birokratijom ili na druge prepreke. Time su poslali snažan signal, koji je glasio: 'osnivanje preduzeća je dobrodošlo, strane investicije su dobrodošle'. To je , po mišljenju Fuesta, takođe nešto što bi se moglo uraditi i u Nemačkoj: „Bilo bi dobro da i mi preduzetnicima damo takav signal."

Više saradnje, manje zavisti i ljubomore

Fuest, dobar poznavalac Francuske,kaže: „Premalo gledamo prema Evropi. Ne radi se samo o tome da učimo jedni od drugih, već i da sarađujemo. Dakle, da zajedno unapredimo Evropu, produbimo unutrašnje tržište, jače povežemo tržišta kapitala. Radi se o tome da privučemo više investicija u Evropi i unapredimo odbrambenu politiku. Teško da možemo sebi priuštiti veće odbrambene izdatke. Ali, kada bismo sarađivali, mogli bismo uštedeti mnogo novca. Još uvek je tako da vlade ljubomorno paze da su, na primer, javne narudžbe iz Francuske usmerene samo prema francuskim preduzećima. Ili obrnuto, da nemačka industrija profitira od nemačkih narudžbi. Moramo biti otvoreniji, moramo sarađivati. Jer u globalnom svetu, obe zemlje nisu dovoljno velike da bi opstale same", kaže Fust.

Različite filozofije u ekonomskoj politici

Na političkom nivou postoje razlike i različita mišljenja između dve zemlje. Neki stalno govore da nemačko-francuski motor posustaje. Može li se to preneti i na ekonomsku sferu?:

„Da, to se može preneti na ekonomsku sferu. Tu postoje različita mišljenja. U Nemačkoj su skeptični kada postoje vrlo jaki, dirigovani politički zahvati, uplitanja i uticaji politike na industriju. U Francuskoj opet više veruju da bi ekonomska politika trebalo da usmerava preduzeća. Mora se reći da je Nemačka u prošlosti bila uspešnija. Industrijski sektor u Nemačkoj je mnogo veći nego u Francuskoj. Nemačka je bila uspešnija i u izvozu. Ali to su jednostavno različite filozofije. Mislim da ovde treba više razgovarati i pokušati se približiti. Ipak, postoje i zajednički interesi. Francuski predsednik Emanuel Makron i kancelar Olaf Šolc su naglasili da žele dalje razvijati unutrašnje tržište EU. Žele jače da sarađuju i u bankovnoj uniji. Sada to samo treba sprovesti u delo", kaže predsednik ifo instituta.

Dug ili štednja?

Francuska jako zadužila. Nemačka je takva zaduživanja zakočila. Da li bi možda u trenutnoj kriznoj situaciji i s obzirom na oštru konkurenciju, Nemačka ipak trebalo da posegne malo dublje u džep?:

„Postoje dobri razlozi za finansranje određenih investicija zaduživanjem. Problem je u tome što je u Francuskoj najveći deo ovog porasta duga otišao na potrošnju. I to je uvek rizik. Kada političarima dopustite da stvaraju velike dugove, onda je u političkoj svakodnevnici veliki pritisak da se prodube troškovi i potrošnja ili udovolji interesnim grupama. To znači da ne biste trebali početi sa zaduženjima, već se trebate usmeriti na to da napravite neophodne investicije i razvijete koncepte. Tek tada možete razgovarati i o većem zaduživanju. Međutim, moramo imati na umu da u Nemačkoj imamo gotovo potpunu zaposlenost a manjak radne snage. Ako želite više investirati, nije dovoljno samo stvarati dugove. Neko mora i realizovati te investicije, mora graditi puteve, postavljati mobilne mreže i tako dalje. To znači da već treba preraspodeliti resurse. Prevedeno na fiskalnu politiku, to znači da morate preusmeriti troškove. Ovo se ne može finansirati samo zaduživanjem. To se odnosi i na troškove odbrane", rekao je nemački javni servis jedan od najuglednijih ekonomskih stručnjaka u Nemačkoj.

ARD/jr